DA JE BILO PAMETI

Krevet me je tako zavodljivo gledao u polumraku, nemo raskrilivši svoj mekani pokrivač da nisam mogao odoleti, a da se ne opružim preko njega. Kako mi je prijalo to meko toplo telo koje se pripilo uz mene. Osetio sam u trenutku blaženstvo koje je moglo prerasti u okrepljujući san da nije bilo jedne sitnice. Nešto me je žuljalo u predelu leđa. Pokušao sam da ignorišem tu činjenicu, naviknut na lutkice, lego kockice i ostala čuda koja deca zaboravljaju po krevetima svojih roditelja i okrenuo sam se na drugu stranu omamljen mirisom sveže promenjene posteljine. Ali, avaj! Nešto me je zaista žuljilo! I tako, ode moj sanak pusti…

Kada sam se već rasanio, nije mi bilo mrsko da uzmem tu prokletinju ispod sebe i zavrljačim je kroz prozor na sred ulice gde je i mesto svim zaboravljenim … grudnjacima? E, ovo je već bila novina među zaboravljenim stvarima. Grudnjak, lep, boje kajsije. Ženin. Nekoliko trenutaka držao sam taj komad tkanine i ubilačkih žica koje žuljaju i razmišljao šta činiti sa njim. Naravno, nije mi palo na pamet da ga probam jer, zaboga, ja sam muškarac, kao prvo, i već sam ih probao, kao drugo ( ovo zanemarite!). Najpametnije bi bilo odložiti ga u fioku među ostale pripadnike njegovog roda, ali pamet se od mene ne očekuje, tako da sam zanemario tu činjenicu i smišljao šta nepametno da uradim sa njim. A na šta bi jedan grudnjak mogao asocirati potomka pećinskih lovaca, nego na savršenu praćku, oružje kojim je David usmrtio Golijata, Kekec naciljao šešir zlog Mihe. Dakle, oružje sam imao, samo je trebalo pronaći metu.

Iskustvo mi je govorilo da su zidni sat i slika iznad kreveta lovine pod zaštitom države u koje se ne sme dirati, tako da sam svu svoju pažnju usmerio na nešto čija vrednost ukoliko se uništi neće biti povod za bračnu razmiricu. Televizor? Too easy. Kvaka? Previše daleko. Prekidač za svetlo? Ne, treba štedeti struju! A onda mi je sinulo! Ono okruglo što visi na dnu kanapa i reguliše visinu venecijanera! Idealna meta za idealnog ratnika! Podsetilo me je na jabuku, doduše kržljavu, koju je slavni Viljem Tel skinuo sa glave svoga sina.

Spretno sam se, u maniru Navy sealsa našao sa druge strane bračnog kreveta. Pažljivo sam osmotrio situaciju i, u trenutku kada neprijatelj nije obraćao pažnju na mene, ispalio hitac. Bullseye!!! U srid sride!!! Jeronimo! Kugla se još nekoliko puta koprcnula, iznenađena udarom, a onda se opustila bez daha života u sebi. Pobedonosno sam se podbočio, ponosan na svoje umeće. Ali, ostala je samo jedna sitnica. Oružje je ostalo okačeno na venecijaneru. Da mi je preostalo malo pameti, napravio bih ta dva koraka do prozora i upotrebio obe ruke kako bih skinuo grudnjak, ali kao što rekoh ranije, pamet više ne stanuje ovde. Zato sam se opružio preko kreveta, vrhom prstiju dohvatio bratelu brushaletera i povukao naglo u nadi da će se otkačiti. I, gle čuda, jeste, otkačio se!!! Zajedno sa celim venecijanerom koji se, uz tresak, srušio na pod. Oh, Bože, pa zar to može da se desi meni? Meni? Naravno da može, idiote, čuo sam glas u glavi za koji se iskreno nadam da je bio glas moje savesti a ne boga.

Pogledao sam na sat! Još 15 minuta do povratka moje drage sa posla. Dovoljno vremena da se venecijaner popravi i uklone svi tragovi moje ludosti jer venecijaner se nije prvi put pokidao, ali se, aaaaaaaa, prvi put pokidao grudnjak! Da, dragi moji, u rukama sam držao dva jastučeta, a da oni nisu bili spojeni!!! Kako je moguće da se grudnjak pokida? Kako je moguće da se grudnjak pokida? Kako je moguće da se grudnjak pokida? Kako je moguće … prekini da se pitaš, budalo, i vidi kako možeš da ga popraviš, javi se glas iz moje glave ponovo, ali sad sam bio siguran da je glas Boga jer je savest na vreme zbrisala i sakrila se u američki plakar.

Kako se opravlja brushalter koji se prekinuo napred? I zašto se pokidao sa prednje strane? Obično sam se zanimao brushalterima sa zadnje strane tako da sam u tom trenutku ostao bez odgovora. A vreme je neumitno teklo, a sa njim su isticale i moje nade da će se sve završiti povoljno po mene. Superlepkom, žicom, ekserom!!! Pošto sam iscrpio sve muške odgovore, prešao sam na žensku stranu svoje ličnosti koja je jedva čekajući, kao kakav štreber, uskliknula: „ Uzmeš konac i iglu!“ Pa, da, uzmem konac i iglu, prosto. Hvala Vojsci Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije bez Kosova što su me osposobile za preživljavanje u različitim problematičnim situacijama uključujući i onu kada vam otpadne dugme sa košulje. Zgrabio sam kutiju sa prvom pomoći, izvukao iglu i konac, pošteno se nabo nekoliko puta dok sam u onom polumraku pokušao da utaknem konac, i brzo dograbio one dve polovine grudnjaka kako bih ih sastavio. U dva – tri dosta skladna poteza zašio sam sve na svoje mesto i gurnuo, a kud bi drugo, grudnjak na dno fioke sa ženinim donjim vešom.

U tom trenutku otvoriše se vrata i žena uđe u sobu.

- Što ne upališ svetlo, ne vidi se ništa?

- Pa, eto, rekoh, da malo odmorim u mraku.

- A što se tako zacrveneo, i otkud ta krv na tvojim prstima. Ne drogiraš se, valjda? U tim godinama, Brado…

- Ma, ne, pao mi je venecijaner pa sam ga nameštao.

- Opet? E, baš si smotan, nema te nigde.

Ženče nastavi do kreveta i poče da traži nešto.

- Nego, gde mi je onaj brushalter, ovde sam ga stavila?

- Kakav brushalter? – progutah ja knedlu.

- Onaj, boje kajsije, znaš onaj što se kopča napred. Treba mi za sutra.

- Kako kopča napred? Otkada se to grudnjaci kopčaju napred, ženo? I zašto se kopčaju napred!!!

- Daj, ne paniči, molim te. Kao što se kopčaju pozadi, neko pametan je napravio da se kopčaju i napred. Vrhunska stvar. A ovaj boje kajsije se baš kopča napred. Vrlo praktično.

To saznanje obori me na ivicu kreveta. Gde ja živim? Svuda 21. vek, grudnjaci se kopčaju napred, a ti, Brado, igraš se praćkom ko u pećinsko doba.

- Šta si se zamislio, mili? – oglasi se moja žena.

- Ma, ništa, razmišljam. Da li postoje grudnjaci koji se ne kopčaju, nego se navlače onako, kao pulover, preko glave?

- Ne znam, ja još nisam dobila ni jedan takav.

- E, pa od danas imaš jedan, zamisli, boje kajsije. Srećan …

- 11. mart!

- Da, srećan 11. mart, draga!!!

- Šta si napravio, nesrećo?

Kraj.