Moja
baka je propali ruski knez iz "Romana o Londonu" Miloša Crnjanskog.
Vratar na ulazu kod mojih roditelja. Verni čuvar naše sirotinje. Iako gluva kao
političari na vapaj naroda, niko ne može proći, a da ga ona ne presretne
pitanjem: " A gde si ti pošao?" Nije to samo izraz radoznalosti već i
večita briga da se njenom potomstvu ne desi nešto u tom velikom strašnom svetu.
Kao spoljnom momku, da ne kažem slugi, meni je u opisu posla da nekoliko
desetina puta uđem i izađem iz kuće. Svaki put se redovno čekiram kod bake iako
je prošlo možda par minuta od poslednjeg pojavljivanja u hodniku. Naravno, dok
baki saopštim gde sam pošao, to čuju i komšije iz druge ulice, tako da ne
moraju da izlaze u dvorište na ovu hladnoću kako bi otpratili dešavanja u našoj
kući.
- A
gde si ti pošao?
- U
prodavnicu.
-
Check
- A
gde si ti pošao?
-
Po teglu krastavaca.
-
Check
- A
gde si ti pošao?
-
Da stavim ugalj u kotao.
-
Check
- A
gde si ti pošao?
-
Kod švalerke.
-
Šta kažeš, ne čujem, sine?
-
IDEM KOD ŠVALERKE!!! SAMO TU NISAM IŠAO DANAS!!
-
E, moj sinko, za taj posao se ne hvališ okolo. Šta vičeš, čujem ja sve, nego nije
dobro da te čuje žena.
Baka,
uvek zabrinuta za svoje potomstvo.
Нема коментара:
Постави коментар