MUŠKARAC U KUHINJI

Ne hvalim se, samo kažem. U kuhinji se osećam kao riba u vodi. Ili bar u tiganju, na zejtinu. Umetnik u meni voli da se igra ukusima, začinima i bojama. Jedino mi pravljenje kolača predstavlja mali, malecni problem. Omiljeni kolač mi je " Zašto nisi sačekao da se vratim?!?"

Recept i nije mnogo komplikovan, ali preciznost koja se zahteva u izradi. Eh, to jednostavno ... No, videćete.

Problem: Za koricu uzeti 6 jaja, 6 kašika šećera, 6 kašika brašna, gomila nekih nepoznatih i nedostupnih začina.

Rešenje - Uzmem 6 jaja, 5 i 1/2 završe u posudi jer se jedno slomilo usput. Brašno i šećer sipaju se odokativno, iz kese, da se ne bi prljala kašika. Začine ignorišem. Nisam ja sa televizije.

Problem: Fil se kuva tačno 3 minuta i 21 sekundu na temperaturi od 71 stepen uz stalno mešanje.

Rešenje: Pustim muziku, mešam kukovima i kuvam dok ne počne da miriše. Ili smrdi.

Problem: Dok sam ja zauzet muzikom i filom, korica je zagorela.

Rešenje: Nema ga.

Problem: Za vreme pripreme nagomilala se količina prljavog posuđa veličine Alpa.

Rešenje: Gurati posuđe u sve slobodne pregrade.

Problem: Ređati korice, pa fil, pa korice, pa otopljenu čokoladu, pa fil, pa kori... a, u pičku materinu!

Rešenje: Korica - fil - korica

Na kraju, kuhinja liči na vijetnamsko selo preko koga je pao napalm, ja izgorelih ruku podbočen stojim nad nečim što liči na nedajbože i nerviram se. Razmišljam da sve bacim u kantu. U tom trenutku ulazi moja žena u kuhinju i kaže: "Opet si se igrao kuvara? Zašto nisi sačekao da se vratim?"

I tako, to mi je omiljeni kolač. Majke mi.