- Ženo, dodaj mi telefon, skuvaj još jedan čaj i zameni vodu u termoforu.
Gospodin Petrović je poslednjih dana veoma nervozan. Zato gospođa Petrović ne postavlja suvišna pitanja već izvršama naredbe svoga muža. Gospodin Petrović danima sedi ispred svoga računara, obavijen babinim čergama koje se na svetlost dana iznose samo u trenucima kada gradska toplana počne da veruje vremenskoj prognozi, a ne vremenu. Sedi gospodin Petrović, cvokoće što od zime, što od nervoze. Nervoze koja preti da preraste u bes.
- Pa dobro, čoveče, dokle ćeš više da sediš ispred tog monitora? Da je bar lampaš ko oni stari televizori pa i da se ogreješ. Ovako samo kvariš vid, a i čitala sam u novinama da moždane ćelije odu...
- Zašto nisi zasladila čaj? Kako da pijem gorak čaj?
-Čime da zasladim kada pet dana nisi izašao iz kuće u nabavku? Morala sam do komšinice da odem po pet - šest kašika šećera. Nema ni ona, nije bila penzija. A pare ne daš ...
- Šta ne dam? Odakle ne dam? Kako da dam!?! A, odakle?
- Ma, ništa, ja samo kažem ...
- Kažeš, kažeš, znam te ja, a ovamo bi sve potrošila za pola sata. Hoćeš novu šminku? Hoćeš! Hoćeš novu kuhinju? Hoćeš! A hoćeš i da ideš na more?
- Pa, hoću. Nije to zbog mene, nego zbog ...
- Nego zbog dece. Sve mi je jasno. E, ako hoćeš da ideš na more, za to treba para, je l' tako? Tako je! A odakle nam pare? Iz mog novčanika. A ko najbolje čuva moj novčanik? Ja!!! I zato ga ne dam nikome bez nadzora!
- Pa dobro, ne kažem, nego mogao bi da kupiš nešto i da jedemo. Već tri dana jedemo makarone sa sirom...
- Kako tri dana? Ja sam ih jeo samo jedan dan.
- Tako je, ali ti dva poslednja dana ne ustaješ sa te stolice, ništa nisi jeo. Brinem za tebe.
- Dva dana nisam jeo? Vidiš li ti kako se ja žrtvujem za ovu familiju, za njihov društveni položaj?
- Vidim, ali ne moraš da se žrtvuješ, niko to od tebe ne traži...
- Ne traži, a posle je Petrović kriv što su Dudulići letovali u Tunisu, a mi u Alžiru, na prvoj ratnoj liniji? Posle sam ja kriv što nam Hadži - Golubovićka cele godine nabija na nos onu Sardiniju gde je letovala, a mi smo se ko sardine gužvali u Bijeloj ... E, boga mi, ove godine, mi ćemo biti ti koji će se sa letovanja vratiti sa dušekom! Ili na njemu, kako se već kaže.
- Dobro, shvatam tvoj zanos, ali da letovanje tražiš u januaru, to mi nije jasno.
- Nije ti jasno, i tu gospodin Petrović skoči sa stolice i unese se ženi ulice, nije ti jasno!?! Kad smo prošle godine tražili smeštaj u aprilu šta smo dobili? Kaži, nemoj da se stidiš!
- U redu, u pravu si.
- Ne, ne, ženo, kaži slobodno svojim rečima: " Prošle godine dobili smo ..." - i tu gospodin Petrović čvrsto steže zglavak suprugine ruke da je uskoro pobeleo od nedostatka krvi.
- Jao, pusti, boli me!
- Ne, dok ne kažeš svojim rečima!!! - pljuvačka poče da kvasi Petrovićev sirogojnski džemper kupljen na kredit u jesen/ zimu 1988. godine.
- U redu. Prošle godine dobili smo pristojan smeštaj na nekoliko minuta hoda od privatne plaže u mestu Gerakini na Sitoniji.
- Tako je pisali u last minut ponudi!!! A u stvarnosti! Ah, a u stvarnosti, draga moja? - i tu se gospodin Petrović okrenu ekranu računara kao da se obraća nevidljivom sagovorniku - U stvarnosti ste nas, govnari jedni, poslali u hotel iz vremena Grka Zorbe, par minuta do plaže je bilo kao Igmanski marš, a plaža je bila privatna jer na njoj niko nije hteo da s ekupa jer je to, u stvari, bila opštinska deponija.
Gospodin Petrović se uhvati za grudi i skljoka se u stolicu.
- E, zato sam ove godine rešio da na vreme krenem u potragu za PRAVIM aranžmanom! Zato!
- Ali, dragi, ni kredit od prethodnog leta nismo otplatili!
- Nemoj to da mi pominješ! Uzećemo drugi, ali od letovanja nećemo odustati. Zainat!!! I to sam hteo da ti kažem ... Znaš za onaj moj plac u Grockoj?
- Znam, šta s njim?
- Stavio sam na njega hipoteku. Morao sam, da podignem novi kredit za letovanje.
- Kako si mogao? Pa rekao si da će to biti miraz našoj ćerki!
- Rekao sam, pa šta! Moraš ovo shvatiti kao investiciju. A šta ako na letovanju upozna nekog bogatog Rusa? Ili Arapina, šeika? Danas su ih pune plaže.
- Pa, ono, jeste. Ali, ne bih volela šeika. Garavi su mnogo. A i daleko je Dubai, ko će da ih obilazii tamo?
- E, pa vidiš, zato moramo da izaberemo dobru destinaciju. I zato sam ja dane i noći proveo ispred ekrana. Tragao sam za savršenom destinacijom i savršenom agencijom.
- Pa, postoji li tako nešto?
- Ne znam, nisam siguran - reče gospodin Petrović tihim glasom, toliko tihim da je gospođa uzela stolicu i sela tik uz njega.
- Vidiš - reče Petrović još tiše i pogleda preko ramena da ga ko ne prisluškuje - posle opsežnih istraživanja i ukrštanja podataka, mislim da sam izabrao pravu. Prvo sam odbacio sve one koje su nas prevarili. Potom su na red došli oni koji su prevarili naše prijatelje. Onda sam pročešljao forume i precrtao sve one na koje su se posetioci foruma žalili. Zatim sam nazvao privredni regstar firmi i preko Mileta Lugonje saznao koje agencije imaju blokirane račune pa sam i njih eliminisao. Onda, dnevne novine. Ko je u bračnim ili vanbračnim problemima.
- Pa dobro, čoveče, ima li jedna agencija da je ostala?
- Ima, pobedonosno prošaputa Petrović. Ova!!! - I on rukom pokaza na ime agencije koje se nalazilo na ekranu. - Ali, pssst!!! Niko ne sme da čuje za nju!
- Stenica Rajzen!
- Ćuti, more, čuće nas Hadži - Golubovićka!
- Kako, bre, da idemo na more sa nekim ko se zove " Stenica rajzen"?
- Ma, nije to Stenica, ludo, to je Stevica, pregoreo mi je piksel na ekranu.
- A-ha-ha-ha, čisto me preplaši. Pa daj da zovemo tog Stevicu, odmah!
- Daj telefon!
Gospodin Petrović pažljivo ukuca broj. Telefon poče da zvoni, ali niko e podiže slušalicu. Taman je gospodin Petrović želeo da prekine vezu kad se neko javi sa druge strane žice.
- Halo!
- Halo, Stevica Rajzen?
- Jeste, Stevica ovde. Izvolite?
- Interesuje nas ponuda letovanja na Azurnoj obali u ju...
- Letovanje? Ali, sad je tek januar!
- Ništa se ne brinite, sve sam ja izračunao! Vidite, ako uhvatim sniženje od 17 posto i odsednemo u dve dvokrevetne umesto u jednoj četvorokrevetnoj sobi, uštede...
- Oprostite, gospodine, ali mislim da sad nije pravi trenutak da razgovaramo o ponudi.
- Zašto nije? Da ne pokušavate i vi da mi uvalite neki ljupki skromni porodični hotel na par minuta hoda od najbliže privatne plaže? Nas nećete prevariti na tu foru!!!
- Ne, ne želim da vam nudim aranžmane. Znate, u depresiji sam.
- Molim? - gospodin Petrović pogleda prvo u slušalicu pa zbunjeno u svoju ženu.
- U depresiji sam, gospodine. Danas mi je Ljiljana, vođa puta u Egiptu, saopštila da je trudna. A to nije trebalo da se desi.
- Au! Da pogađam - Petrović u poverenju okrete leđa supruzi - Liljana nije udata?
- Tako je - plačnim glasom odgovori Stevica. Maler, čist maler!
- A dete je vaše?
- Ma, ne, ne, dete je Rajkovo. Ali, Rajko, naš glavni stjuard je, kako da kažem, ... gej.
- Peder! A pravi decu neudatim Ljiljanama! - gospodin Petrović rukama poče da brani telefon od supruge koja je želela da sazna više. - Sramota!
- Jao, da je samo to gospodine! Rajko je u vezi sa Nešom, koji je naš glavni subagent na Palma de Majorki. I sad će mi propasti aranžmani tamo zbog njihove svađe i ljubomore.
- Ma, dobro, ja nisam ni planirao da idem na Palmu. Ja sam hteo na Azurnu obalu. I, da vas pitam, ovo bočni pogled znači da samo perifernim vidom mogu da vidim more? Znate, ja nosim cilindrične naočare ...
- Ne, bočni pogled je nešto sasvim drugo. Ali, avaj, gospodine, nije samo Ljiljana problem! I tu Stevica zarida.
- Šta je sad bilo? Znate, nisam ja psiholog, ja bih samo na more.
- Pre neki dan dvojicu Francuza mi je na parkingu zgazio Leka šofer. Trajno ih unakazio!
- E, stvarno ste vi neki maler! Pa kako ste sa porodicama ...?
- Ne pitajte! Rekao sam im da su ih progutale ajkule!
- Ih, gde ste se toga setili! Bar ne morate da plaćate odštetu! Svaka vam čast!
- Ma, đavola! Problem je taj što ih je on zgazio na parkingu na Zlatiboru.
- Eh, dođavola! Pa gde ajkule na Zlatiboru! Pa, što ne razmisliste, čoveče!!?!
- Maler, gospodine! To mi je prvo palo na pamet! Rekao sam im da su ih pojele dunavske ajkule!Šta vam je život! Nego, da se vratimo poslu. Gde ćete na letovanje?
- Heh - poče da se zbunjuje gospodin Petrović - previše mi je to malera na jednom mestu. Ja sam u stvari, pitao za druga. A ja ću ove godine da kupim pet kilograma morske soli i da se sunčam na terasi. Ili da skoknem do Dunava da posmatram ajkule. Hvala i doviđenja!
Нема коментара:
Постави коментар