U BANCI

Gospodin Petrović stupio je u banku kao što se stupa u crkvu: izbrijan ispod kože, u najmanje ofucanom sakou, sa glavom blago povijenom ka podu kao da se kaje i da traži oprosta. Pošto ga je dežurni čuvar propisno protresao i ispipao, gospodin Petrović pristupio je šalteru sa čije druge strane ga je posmatrala ikona šalterske službenice.

- Dobro je, ovoj još uvek nisu nikli brkovi, pomisli gospodin Petrović i blago se nasmeja svojoj šali.

- Izvolite sedite, gospodine ... Petroviću, sva u osmehu obrati mu se devojka. - Kako možemo da vam pomognemo?

- Nikako, hvala na pitanju, ali svratio sam da malo porazgovaram sa vama i da mi pružite utehu.

- Oprostite, kako to mislite? Ovo je banka, crkva je sa druge strane trga.

- Ma, naravno, znam ja to, nego ja sam u crkvi poslednji put bio pre deset godina, a kod vas redovno svraćam bar jednom mesečno. Pa, rekoh, red je da vam se požalim.

- Ja, ovaj, ne znam, u protokolu ne piše ... No, hajde, da vas čujem, i dalje ne skidajući osmeh sa lica reče devojka.

- Meni bi, gospođice, trebao jedan kredit za život.

- A-ha, vama treba keš- kredit! Imamo mi više različitih ponuda, nekih i sa grejs -periodom...

- Ne, nismo se razumeli, meni treba za život, za tuđi život...

- Hoćete kredit za stan? Ili, znam - za letovanje!!! To je sada vrlo popularno. Letujete deset dana, plaćate deset meseci!

- Uh, mi se stvarno ne razumemo...

- Stvarno vas ne razumem, objasnite mi, reče umornim glasom, ali i dalje sa osmehom na licu menadžerka na kreditnom odeljenju.

- Vidite, pre nekoliko godina moja kćer je propala u poslu kojim se bavila. Došla je kod mene optužujući me da sam joj upropastio život jer sam joj govorio da ne studira marketing već prava.

- Znači, propala je kao advokat?

- Ne, propala je kao ovi PR menadžeri. Nije htela da me sluša, terala je po svome.

- Pa šta ste tu vi krivi?

- Eto, nisam insistirao na tome da ne studira marketing. Moja greška, priznajem. I šta ću, izdvojim ušteđevinu i platim kćeri duševni bol i kartu u jednom pravcu za Ameriku.

- Shvatam.

- Blago vama, ja ni dan- danas ne mogu. A, evo, recimo sin jedinac, kaže proletos, uništio sam mu život i to treba da platim.

- I on je studirao pogrešan fakultet.

- Ne, on je oženio pogrešnu ženu.

- Eh, sad ...

- Jeste, jeste, na čelu joj se videlo da je pogrešna. Da ne pričam da je sa njene strane na svadbi bilo bar 50 " drugova" i " kolega". I ja sam mu govorio da ne žuri, da ne srlja, ali osladilo mu se... I sad, eto, mene krivi za svoju grešku i traži da plaćam njegovu alimentaciju.

- Jer niste dovoljno insistirali na raskidu?

- Tako je, sad ste shvatili.

- I koliko vam treba novca?

- E, to ne znam. Moja žena je počela pre neki dan da se žali kako sam joj uništio život i kako je trebalo da se uda za onog Stojana keramičara i da sad živi u Nemačkoj među lavovima i patuljcima ...

- A ne sa vama?

- A ne sa mnom ... Da. Tu sam isuviše insistirao. Životna greška.

- Dragi gospodine, vi ste već kreditno isuviše opterećeni tom alimentacijom da biste dobili još jedan kredit za život. Ali, i tu se devojka naže bliže, poznajem jednog čoveka, možete od njega kupiti povoljno pištolj. I metke. I insistiram, ciljajte sebi u glavu.