Teška novembarska kiša dobovala je po krovu stočnog vagona. Ovce na to nisu obraćale pažnju već su lagano u mraku preživale svoj današnji obrok. Samo je par crnih očiju radoznalo pratio šta se dešava na polupraznoj železničkoj stanici.
- Prokleti Balkan, prokleta divljina, prošapta na nemačkom sitna prilika otresajući slamu i ovčje brabonjke sa svog kaputa. Zatim je pažljivo skinuo valjkasti paket umotan u voštano platno koji je bio zakačen na zidu vagona. Ubacio je paket pod kaput, pažljivo se zakopčao i neopažen od debelog žandarma, koji se grejao na plinskoj peći u kafani koja je gledala na dve tračnice pruge uskog koloseka, izjurio u maglovito i kišno beogradsko jutro.
Tajanstveni stranac bio je Adolf Hitler, mladi austrijski student slikarstva iz Graca. Već tri dana on putuje u smrdljivom vagonu želeći da se dokopa Beograda, prestonice Južnih Slovena. Sa sobom nosi svoje najbolje radove u želji da se upiše na novootvorenu Slikarsku akademiju koju vodi čuveni Paja Jovanović, i sam nekadašnji građanin K. und K. monarhije. Sa lažnim papirima na ime Alojzija Goreščika, Slovenca, slikar čudne frizure i još čudnijih brkova putuje zemljom koja je srušila san o hiljadugodišnjem drugom Rajhu. Posmatra predele i intenzivno ih mrzi. Nekoliko godina ranije, nastupao je mlađani kaplar Hitler istim tim putem ka Srbiji da je pokori i priključi svom Carstvu, a evo, sada, ide na noge tim opančarima kako bi ih molio da ga prime na studije, i što je još važnije, dodele mu stipendiju kako bi preživeo.
Krčanje stomaka opomenu ga da je prošao ceo dan od kada je pronašao nešto mleka u vimenu jedne ovce. I pre nego što je zadovoljio svoju pohotu na jednoj slatkoj maloj kovrdžavoj vintemberškoj ... Sa odvratnom grimasom na licu zakle se Adolf da više nikada nikome neće govoriti o toj sramoti, a još uz to obeća da više nijedna ovca neće biti u njegovoj blizini, ikada, u bilo kom agregatnom stanju.
Miris hrane iz lokalnih restorana povuče mladića u jednu sporednu kaldrmisanu ulicu koja je nosila ime nekog albanskog grada.
- Prokleti srpski nacionalni hegemonisti, promrmlja dok je ulazio u nisku, slabo osvetljenu prostoriju u kojoj su , za masnim stolovima, sedeli isto toliko masni ljudi ogromnih brkova.
- Izvol'te? - podrignu mu nad licem debeli neobrijani konobar, razvejavajući masnom krpom ljuspe jaja i crnog luka sa stola.
- Zelenu salatu, pohovane paprike i komad hleba, na neveštom srpskom reče slikar, stežući u dlanu nekoliko kovanica koje su mu ostale od majke.
- Dobro, bratac, to je za salatu, a za jelo? - ne odustaje debeli.
- Pa to je za jelo, znate, ja sam vegetarijanac. - nevešto se osmehnu Hitler.
- Mali, ne seri! Nego, ako ćeš da je'š, jeđi, a, ako ćeš da paseš, ima tamo na Đermu jedna opštinska livada.
- Vaaas! - poskoči od ljutine bledi Austrijanac, gledajući čime će da kazni ovog svinjskog rođaka.
- Slušaj, vaško, podiže ga krčmar jednom rukom i prisoni uza zid, takve kao ti sam jebao na Ceru, Mačkovom kamenu, Bitolju i ponovo na Savi i Dunavu, i nemoj da sam te video i čuo da se oglašavaš na tom švapskom više. A, sad, pola kila prasećeg i polić rakije, ako se ne varam, her..?
- Hitler, Adolf, zakrklja slikar.
- Dado, u redu, reče krčmar i pojavi se u trenu noseći porudžbinu.
Sa zadovoljstvom je gledao kako izgladneli vegetarijanac u suzama glođe svinjsko rebarce i zaliva ga šećerušom iz Požarevca. Malo kasnije ga je sa istim zadovoljstvom šutnuo u tur i izbacio na sred kaldrmisane ulice.
- Ostaj mi zbogom, Dado, i da se ne vidimo više.
Dugo je i u mukama Hitler povraćao iza ugla brišući zamrljanim rukavom suze i bljuvotinu sa svog lica. Pogledao je kroz suze naziv mehane i zakleo se da će osveta biti njegova. Kafana se zvala " Konjički skok".
- Konjički skok, konjički skok, zapamtićete vi mene, pretio je svojom pesnicom.
Nekoliko minuta hoda dalje, bedna prilika bivšeg kaplara, a sadašnjeg slikara i vegetarijanca zaustavila se ispre jednospratnice na kojoj je pisalo - Slikarska akademija Paje Jovanovića. Krišom se prekrstio, pomolio se za uspeh i hrabro zakoračio u predvorje.
- Gde si navro, stoko prljava, govedo jedno seljačko, planinsko goveče!?! Stani, majku ti jebem glibavu seljačku, geače jedan paorski, nanu ti naninu štrokavu, reponjo jedan vlaški!! - sasu na Adolfa neko salvu uvreda i psovki. Pokisli i promrzli slikar ukopa se u mestu, jedva se uzdržavajući da ne podigne ruke uvis u znak predaje. Iz mraka predvorja pred njega stupi - njegov blizanac!!! Pljunuti Adolf Hitler, slikar iz Gornje Austrije. Ista frizura, iste oči, isti smešni brkovi. Samo što je ovaj drugi Hitler bio bolje obučen, uhranjen i malo više preplanuo. Da nije bio u mraku, mogao bi se originalni Hitler zakleti da je bio Ciganin.
- Šta me gledaš ko tele mrtvu kravu? Ko te je pustio, beličko? Što smrdiš na prčevinu, pizdo od ovce! Tri koraka nazad! Drugi Adolf zapuši svoj indijski nos i poče ga gurati napolje ukrašenom majordomskom palicom. - Ko si ti, kako se zoveš?
- Adolf Hitler, slikar.
- Kakav, bre, slikar? Viđao sam ja svakave slikare i pijance i ove što puše opijum čak i ove moderne dajguze, ali jebače ovaca prvi put vidim. 'Ajde ti lepo napolje, pa nazad odakle si došao.
- Slušajte vi nemate pravo, poče da se buni Adolf, ali već oseti da će to biti uzalud.
- Slušaj ti, Dado, beži napolje da te ne bih sada odrao naživo i tvoju kožu prodao nekom slikaru da po njoj škraba svojim bojama.
- Ali, ali, ja sam podanik austrijske države i tražim da se poštuje zakon!
- E, ja sam Ciganin, čovek bez države i za mene ne postoje zakoni! Ajde, marš napolje stoko jedna austrijska. Sad ćeš da mi platiš za celu familiju što gi potepaste vi i Bugari kod Han. Ajd, murš napolje!
- Dve čelične ruke zgrabiše mršavog slikara za ramena i zamahnuše da ga ponovo spoje sa beogradskom kaldrmom. Adolf zažmuri.
- Stani, Mile, gde si zapeo? - neki miran i staložen glas začu se sa galerije.
- Gospon Pajo, neki skitnica uš'o da prlja, mamu mu jebem ovcojebačku da mu jebem u guzicu ...
- Mile, šta smo rekli za psovanje?
- Izvini, gospon Pajo, jače je od mene.
- Hajde, Mile, idi gore podloži, uskoro će stići kralj sa porodicom.
- Evo. žurim, gospon- Pajo, žurim. A ovaj?
- Neka ga, ja ću sa njim.
Adolf Hitler pred sobom ugleda negovanog povisokog gospodina sa sedom kosom i umetničkom bradicom koji je silazio niz stepenice u oblaku mirišljavog skupocenog duvana. Slikar se zakašlja, budući nepušač.
- Pardon, smeta Vam? - obrati mu se na nemačkom domaćin.
- Da, ja sam nepušač, odgovori Hitler.
- Žao mi je, pod mojim ste krovom, moraćete da trpite. A i ovaj duvan stigao je direktno iz Turske, prvoklasan je. No, zašto ste ovde, her ...?
- Hitler, Adolf, Hitler, predstavi se slikar. Želeo bih da se upišem na Vašu akademiju.
- Pretpostavljam da ste poneli i radove? - priđe bliže Paja Jovanović.
- Naravno, zabrza Austrijanac, izvlačeći iz platna nekoliko slika i skica.
Dugo je Paja Jovanović posmatrao slike prostrte po podu akademije. Nad svakom se zadržao nekoliko minuta, proučavajući stil i poteze mladića koji je drhtao pored ulaza, ne želeći da svojim prisustvom uznemirava velikog umetnika. Posle nekog vremena, Paja Jovanović se obrati mladiću:
- Slušajte, Dado, mogu li vas tako zvati, Vaše slike imaju neospornog kvaliteta, ali iz doba koje je davno za nama. Vidite, vreme Drugog rajha daleko je za nama. Prizori iz herojske prošlosti, Nibelunzi, Valhala, sve je to tako passe. Preporučio bih vam da slikate vesele devojke, aktove, čulnu ljubav, i to međurasnu, to je danas na ceni.
- Ali, ali, vi ste takođe ...
- Da, i ja sam bio jedan veliki romantičar, sanjao sam o velikom Dušanovom carstvu, ali sam se zadovoljio i ovom manjom Aleksandrovom kraljevinom. Vreme Austrije i Drang nach ostena je davna prošlost. I Dado, ako mislite da živite, otvorite molerski salon, ili - bavite se politikom. Čujem da je u zamazivanju očiju birača velika budućnost. Servus, dragi moj, i ispratite se sami, da ne zovem Mileta bezveze.
Mladi nesuđeni austrijski slikar, budući moler i političar, našao se pred zgradom Akademije dok su suze kvasile njegovo lice, a u duši se rušio stari život, ustupajući mesto ideji. Ideji o konačnom rešenju svih njegovih strahova i kompleksa.
Нема коментара:
Постави коментар