Nikada
nisam razumeo avanturiste. Avanturisti su ljudi koji se prepuštaju stihiji,
slučaju. A slučaj nikad nije dobar drug. Opasnosti u kojima oni „uživaju“ su, u
stvari, posledica njihovog nemara ili lenjosti da predvide situaciju.
Avanturisti
se najčešće sreću leti u vreme godišnjih odmora. Stavljaju svoje rance na leđa,
ubodu prstom destinaciju i kreću u nepoznato. Oni se neće žaliti što je „
pristojan smeštaj u širem centru“, u
stvari, rupa udaljena pet kilometara od plaže, ne, oni će radosno, svakog dana
pešačiti jer pešačenje je zdravo. Njih ni najmanje neće poremetiti činjenica da
je „ osnovni kuhinjski pribor“ u stvari par zarđalih kašika i viljušaka, miraz
vlasnikove babe. Avanturisti će prihvatiti i činjenicu da je „ topla voda preko
celog dana“ u stvari sinonim za period do doručka jer, pored onolikog mora
tražite i vodu preko? Neka hvala, avanture mi je dosta i u radno vreme dok
živim u Srbiji. Ako želite da pristojno letujete, potrebno je sve isplanirati.
Dobro letovanje ne trpi improvizacije. Dobro letovanje zahteva spisak.
1. DESTINACIJA
Svake
godine idemo u Grčku. Ne zato što je more tamo najlepše. Ne zato što su plaže
kao iz prospekata. Ne zato što je ta Grčka inn. Jedini razlog zašto svake
godine idemo tamo je taj što - na svu
sreću, Grke ništa ne razumem! Vi ne znate kolika je prednost doći u zemlju u
kojoj domaćini smatraju da su bogom dani samo time da imaju toplo more, sunce i bele kamene kućice,
pa ih je baš briga da još i komuniciraju sa vama. Šta će vam komunikacija kad
imate pesak i slanu vodu. I to po ceo dan tax free!!! Grci su veoma ponosni na
svoju prošlost, naročito na helensku književnost koju smatraju jednom od osnova
klasičnog obrazovanja. Zato se uporno trude da i mi, varvari koji dolazimo u
njihovu kolevku civilizacije, savladamo tu klasičnu književnost. A kako je
savladati, ako ne preko pisma! Izgleda da sam ja jedan od najslabijih učenika
koji je ikada posetio Grčku jer duže od četvrt veka, bezuspešno, pokušavam da
naučim njihov alfabet. Zamislite samo one jadnike koji razumeju svaku reč koju
im uputi lokalni zgubidan sa klupe u debeloj hladovini. Kako se osećate kad vam
kažu da nećete imati čiste peškire toga dana ili da ih baš briga što vama smeta
glasna muzika? Zato je moja omiljena destinacija za letovanje – Grčka. Mada, u
poverenju, imam još jednu omiljeniju – zamračenu dnevnu sobu, pojačanu
televizorom i hladnim pićem! Ali, ššššš, nemojte o tome pred mojom ženom jer
ona upravo ulazi sa idejom :
- Dragi, pravo je vreme da izaberemo
gde ćemo letovati!!!
- Ali, ženo, pobogu, tek je
novembar!?!
- Nikad nije kasno!
- Ali, ljubavi, ovo je prerano!!!
Naravno
da moji vapaji o nelogičnosti izbora mesta za letovanje pre izbora mesta za
doček nove godine nisu urodili plodom. Čekala nas je već uobičajeni put oko
sveta za koji smo znali da će se završiti u zemlji Helena.
- Jao, jesi li gledao Kubu? Kakva
egzotika za samo 1.500, 00 evra! Po osobi!
- Draga moja, meni je egzotika i
činjenica da neko uopšte ima 1.500,00 evra po osobi, a još veća da je spreman
da ih utroši na Kubu.
- Što si takav? Zar ne bi bilo lepo
da ove godine promenimo destinaciju letovanja i odemo recimo, u Egipat? Mogli
bismo da posetimo i piramide? Znaš koliko ja volim izumrle narode!?!
- Ako je do izumrlog naroda, postoje
i besplatne ture do grobalja. Zovu se Zadušnice!!!
- Ti si bezdušnica!!! I sa tobom
neću više da razgovaram o letovanju, da znaš!
Nisam
vam ja te sreće, draga moja gospodo. Već sutradan moja draga se pojavljuje na
vratim sa gomilom brošura u naručju.
- Ja obišla nekoliko agencija i vidi
šta sam donela.
- Ti ko da si orobila gradsku
biblioteku. A, jesi li probala da obiđeš neku mesaru, možda i tamo dele nešto
za džabe? Inače, ne znam šta bismo za ručak.
- Ne kvari mi sad ništa, molim te.
Već sam sve isplanirala. Vidi, Španija za četvoro, samo 1.300,00 evra! Ono,
jeste, putuje se tri dana autobusom i od hotela do plaže je samo 500 metara, u
jednom pravcu, ali, dragi, to je Španija. Zemlja flamenka i fudbala, matadora i
bikova!
- I ovaca koje agencije šišaju
svojim umobolnim reklamama. Ti kao da si zaboravila na rečnik tih prodavaca
magle? Širi centar grada je, u najboljem slučaju, udaljen pet kilometara,
komforan studio sa pogledom na dvorište je oveći špajz sa komšijskim zidom na
metar od prozora, ljubazne domaćine još nikad nisam sreo, ko da su Jeti, od
zvezdica mi dobijemo samo one u koje vlasnici hotela dižu svoje prčvarnice …
- Zašto si tako negativan?
- Zato što ne volim letovanje!!!
Hoću jedne godine da ostanem kod kuće, da mi niko ne dolazi, da nemam pesak u …
- A šta misliš da idemo u Grčku?
- Ne mislim. A gde?
- Videla sam jedan sjajan hotel na
ostrvu.
- Piši propalo! Ja da plivam
kilometre samo zato što je nekom glupoj gomili kamenja palo na pamet baš tog
trenutka kada ja jedem svoj suvlaki odleti u vazduh i postane vulkan, nova
turistička destinacija.
- Mi ćemo ovaj put ići bez tebe na
more! Da znaš, nisi ni zaslužio da ideš!
Uzalud
beše moje nadanje. Zaboravio sam da je to naša igra koja se ponavlja već
godinama. Trebalo je da se setim da će sada udariti na mene teškom
artiljerijom, odnosno sitnom dečicom. Čudno je koliko se roditelj žrtvuje za
svoju decu.
- Tata, tata!!!
- Molim, šta se desilo? Jesi li se
povredila? Zar je već polugođe?
- Nije, tata, nego sam čula da
nećemo ići na more! Pa, svi će da idu!
- Dobro, ići ćete i vi, samo tata
neće ići.
- Nije to isto. Ko će da nosi stvari
na plažu, ko će da sprema doručak, ko će …
- Ove godine ćete to raditi vi. Tata
će odmarati od odmora.
- Onda ni ja neću ići.
Ta
pretnja da ću ostati sa svojim potomstvom sam kod kuće i da ću biti ostavljen
na njihovu milost i nemilost dok se moja bolja polovina izležava tamo negde
dole južno na nekoj peščanoj plaži, dovodi do toga da se, brže – bolje,
pokajnički dovučem do žene.
- Draga, a šta misliš da i ove
godine idemo kod Panajotisa?
- Ti si rekao da nećeš ići. Ja sam
isplanirala nešto drugo. Žao mi je.
- Čekaj, ne može to tako. Ipak sam
ja glava porodice, valjda i moja reč…
- Ne.
- A ako kažem da ću kuvati, prati,
nositi stvari na plažu i sa nje, ići u nabavku …
- I prati kupatilo.
- Nemoj to da mi radiš, molim te.
- I prati kupatilo.
- U redu, pristajem.
- Onda, dobro! Evo, ja sam zapisala
ovde nekoliko adresa, jedna od njih je i Panalotijeva.
- Znam, pozvaću ih sve i rezervisati
smeštaj.
- Takvog te volim, mužiću – pužiću!
DRUŠTVO
Kada
smo, kao i svake godine, odlučili da ćemo ići u Grčku, sledeća stvar na spisku
je biranje društva sa kojim ćemo provesti odmor. Društvo na moru je preko
potrebno. Uvek vam zafali treći za preferans, četvrti za jamb u parovima ili
jednostavno, fali vam neko ko će vam pričuvati decu dok vi spavate. Trebalo je
samo naći takve naivčine. Naravno, odmah smo odbacili Jankoviće jer u životu
nisu platili pivo, a piju naše umesto vode, Petroviće jer im užasno smrde noge
i one iz Novog Sada koji su nam uzeli suncobran na pozajmicu pre deset godina i
još ga nisu vratili. Kad smo njih precrtali sa spiska, sve ostalo je išlo kao
po loju.
- Šta misliš, draga, da pozovemo
Lazara i Miru da pođu sa nama?
- Ne znam … Sećaš se kad smo ono
bili na rođendanu kod Aleka?
- Sećam se. Šta se onda desilo?
Izgledali su mi sasvim normalno.
- Tebi svi ljudi izgledaju normalno.
Bože, kako si ti naivan!
- Šta ću, to je jače od mene. Hoćeš
li mi reći zašto Lazar i Mira otpadaju sa spiska?
- Da znaš samo kako je taj monstrum
gledao malu Suzanu, Perinu ćerku.
- Daj, bre, ženo, pa živ je čovek,
sme da pogleda.
- Ali, Suzanu, ona je još uvek dete!
- To tvoje dete ima 24 godine i
jedan neuspešan brak iza sebe. Prekini da dižeš paniku i da pozovemo lepo ljude
da pođu sa nama.
- Taj perverznjak i pedofil neće ni
izdaleka prići mojoj deci!
I
tako, odbacili smo i ostale prijatelje, a rođake ionako ne želimo na letovanju
jer šta će vam oni kad ih uporno izbegavate i tokom godine. I stvarno, biti
rođak je jedno veliko opterećenje, naročito za facijalne mišiće. Toliko lažnih
osmeha kao na svadbi mlade trudne rođake i nesrećnika koji je uprskao stvar
odavno nisam video. Na kraju krajeva, složili smo se da smo nas dvoje sasvim
dovoljni jedno drugom, a da su nam deca ionako dovoljno veliki razlog za
nerviranje i ogovaranje da nam prijatelji i rođaci nisu ni potrebni. Zato, napred
na pakovanje.
VIŠKOVI
I MANJKOVI
Pakovanje
stvari je za nas uvek predstavljalo najlakši deo priprema za putovanje. Pošto
bismo do tančina izračunali površinu i zapreminu našeg auta, podelili ga sa
brojem kilometara koje smo planirali da pređemo i sve to pomnožili sa
kvadraturom sana u kojem ćemo obitavati, prešli bismo na prikupljanje i
distribuciju neophodnih sredstava. Podrazumeva se da smo vodili računa o svakoj
sitnici:
- Jesi li ponela iglu i konce? Sećaš
se kako sam prošle godine išao sa onim dugmetom ušivenim roze koncem i da su mi
se svi smejali?
- dobro, dobro, ponela sam iglu i
konac.
- Ne konac, konce. U više boja.
- U redu, ponela sam sve. A jesi li
ti poneo agregat za struju?
- Jao, nisam!
- Aha, rekla sam ti da ćeš da
zaboraviš. a kad ti se bude jela štrudla sa makom…
- Uh, mak. Koliko si ponela?
- Pola kilograma maka, dve tegle
džema od kajsija, tri tegle krema …
- Samo tri?
- Kupićemo tamo, znaš koliko deca
vole njihov krem.
- Deca vole i tvoju sestru pa to ne
znači da imaju dobar ukus. Ponećemo još jednu teglu našeg krema, zlu ne
trebalo. Bar znam da se pravi od pravog krema.
- Dobro, dobro. Znaš šta mi samo
nije jasno? Kako su samo naši mogli da idu na letovanje kao paradajz turisti.
Hej, nosiš odavde paradajz i krastavce na more.
Iskreno
sam se nasmejao. Moja lepa polovina bila je potpuno u pravu. Zamislite samo
svoje roditelje koji su po najvećoj vrućini putovali stotinama kilometara
daleko vukući u prevrelom autu gajbice paradajza i krastavaca. Pa pametni ljudi
su danas izmislili klimu!
Konačno
je došao i trenutak polaska. Dok je moja draga gurala drugo pakovanje toalet
papira, ja sam proveravao da li se u gepeku nalazi sve što se modernom čoveku
treba nađi na putovanju – letnja i jesenja garderoba, šator, baterijska lampa,
rezervna baterijska lampa, agregat, hrana, piće, nekoliko neophodnih aparata
kao što su toster, mašina za kafu, zatim par alata jer Grci nisu poznati kao
dobri hauzmajstori, onda slikarski pribor za decu, deset kilograma gline za
grnčarski on – line kurs moje drage, i na kraju moja omiljena stolica na
rasklapanje.
- Sve je tu, draga moja, spremni smo
za put!
- Pasoši!
- Tu su!
- Novac?
- Kao i uvek, srećo, kod tebe!
- Lekovi?
- Duple doze, ne zatrebali nam.
- Onda, neka nam je sa srećom!
Radmila, spremaj se, put je pred nama!
- Mužiću – pužiću, imam jedno
pitanje za tebe.
- Reci, mila, ali da znaš da sam
upakovao i kamere i foto – aparat i …
- Ne, dragi, htela sam da te pitam
gde su nam deca?
- Koja deca?
- Pa, naša, dragi.
- Ne znam gde su. A, jesu li na
spisku?
Нема коментара:
Постави коментар