MALA PLJAČKA, 

VELIKA SPISATELJSKA ŠANSA

Službena beleška br. 21134/11 od 07.11.2011.

Dana 07.11.2012. u prostorijama policijske stanice "Milana Rakića" sačinjen je izveštaj od strane policijskog službenika Ognjena Šestića a u vezi  sa krađom koja se dogodila u ulici Resavska 66/6.
Dana 07.11.2012. u 09.30h od strane dežurne službe pozvali su nas na datu adresu. Na toj lokaciji nalazi se eksluzivni butik ženske garderobe "Maruška" i prodavačica iz tog butika (M.S.) je pozvala policiju zbog krađe bunde od činčile čija je vrednost 3499 eura. Prijavila je dvojicu muškaraca kako su izneli bundu. Jedan, stariji, ju je zagovarao dok je drugi krao i onda su izašli na ulicu.A kako je ona  primetila nestanak bunde, odmah je i obavestila organe reda. Pošto je naša patrola bila u ul. Resavska, odmah smo reagovali i stigli kada su osumnjičena lica trčala ka crkvi "Svetog Marka". Jednog smo stigli odmah tu, a drugog u parku Taš. Lica se nisu opirala hapšenju. Mlađi je odmah izvadio bundu koja je bila sakrivena u pojasu ispod mantila. Lica su dovedena na saslušanje u policijsku stanicu.
Izveštaj se dostavlja na dalje postupanje i rad.
 

stariji inspektor Ognjen Šestić

IZJAVA MIKE PEKIĆA, OSUMLJIČENOG ZA PLJAČKU TRGOVINSKE RADNJE „MARA“

Dana 07.11.2011. ustao sam se u 8 sati i odmah krenuo do komšije Borislava Antića, jer je juče reko da ima neki poslić za mene i da idemo dole negde, niz Bulevar. Nisam znao o čemu se radi i kad mi je reko da ćemo da krademo, nisam se pobunijo jer su me moji vaspitali da slušam starije. Mislio sam da ćeo da radimo neku selidbu sa onim Rumunima kod Vuka, ali posao se ne bira i ne odbija. To su me isto moji učili. A i trebaju mi pare jer od pre neki dan imam ribu. Nema mnogo posla ovih dana, jebiga, moramo da se snalazimo. Popili smo po kafu i rakiju, jer on ima neku dobru domaću šljivu, a to se isto ne odbija, i odma smo otišli u Resavsku, do butika Mara. Tu radi neka pička, plava, tridesetak godina, ali odlična. Nebi joj oprostijo. Komšija Bora je malo zagovarao i odveo u drugi deo radnje, a ja sam strpao bundu od čivave ili neke tako životinje nerazumem se ispod mantila i polako smo izašli. Međutim, ona pička je odma primetila da joj hvali bunda i krenula je da viče i da zove pandure. Mi smo potrčali koliko smo brzo mogli ka skupštini ali negde iz Resavske su odjednom izleteli panduri i stigli Boru. A da su nas pokrali, kurac, ne bi ih bilo do uveče. Ja sam bežao brzo i stigao bi do crkve svetog Marka a onda me nikada ne bi našli. Nego mi je spala kajla u trku negde usput, a tozla je tozla, i morao sam da se vratim da je nađem. I tada su me uvatili, a kajlu nisam našao. Molim nadležne organe da me ne šalju u zatvor jer je ovo prvi put da ste me uvatili, a molim i poštenog nalazača da mi vrati kajlu jer je draga uspomena na jednu zlataru.

U Beogradu, 07.11.2011.
Mika Pekić

IZJAVA BORISLAVA ANTIĆA, OSUMNJIČENOG ZA

PLJAČKU TRGOVINSKE RADNJE „ MARUŠKA“

           Zovem se Borislav Antić, star sam 66 godina. Sa optuženim Mikom Pekićem nisam ni u kakvom srodstvu, štaviše, i ne poznajem ga.  Ne, nisam učestvovao u pljački. Uhvatili ste me jer sam bežao pred policajcima. Normalna je reakcija da se beži pred policijom. Tako se bar radi u svakom filmu. Dragi inspektore Šestiću, ponavljam još jednom, u pljački nisam učestvovao. Kako znam da se zovete Šestić? Pa, isto tako kao što znam da posle posla, umesto da spavate, noći provodite nad pisaćom mašinom marke Olivetti, iz '78. godine, zaostavštinom Vašeg oca, pokušavajući da napišete roman za koji još nemate naslov, ali imate radnju koja vam leži tu, između trećeg i četvrtog rebra na levoj strani grudnog koša. Ne, ne špijuniram Vas, daleko od toga, bolestan sam i star, penjanje uz stepenice do četvrtog sprata vaše zgrade na Čuburi bi me verovatno ubilo, iako mi je poznato da rukopise čuvate u kutiji od Mehanotehnikinog vozića, poklona koji ste dobili za Vaš 8. rođendan, nekoliko sati pre nego što vas je otac napustio i otišao da živi sa svojom sekretaricom. Ne, nisam Vaš kolega, ne bih bežao od vaših. Recimo da vas znam u dušu. I ja sam imao san kao mali. Želeo sam biti anđeo. Da, mali, plavi anđeo, sa krilima. Ali, tata me je napustio, takođe.

        Dakle, da se vratimo na priču o mlađanom Pekiću. Kao što rekoh, u pljački te bunde od barskih pacova nisam učestvovao. Hahaha, dragi moj inspektore, ma kakva činčila! Ta je bunda pravljena od vodenog pacova, Hydromys chrysogaster. Odakle znam? Recimo da sam ja prišapnuo gospođi Mariji Stojanović Maruški kako da bundu od 250 evra proda po mnogostruko višoj ceni. Marketing, rekla bi današnja mladež.  U radnji sam se zatekao slučajno, kako bih se pozdravio sa gospođom Maruškom, koja je, ako ćemo već da govorimo o njoj, vaša inspiracija još iz adolescenskih dana, zar ne, dragi moj inspektore? Čemu crvenilo? Pa, već i vrapci iznad vaših čuburskih ulica znaju da uveče stojite pod njenim prozorom i udišete mirise iz njene kuhinje i rešavate njene pravne i komunalne probleme. De,de, Šestiću, spustite tu slušalicu. Nema me u dosijeima vaših službi. Ja samo dobro osluškujem.

Tako sam i sedeo u parku i slušao. Hranio sam hlebom golubove, Columba livia domestica, neki ih zovu i letećim pacovima. I onda sam čuo. Fasciniran sam, inače, latinski jezikom, nekako izaziva nelagodu u meni.             
            Dakle, čuo sam mladog Pekića kako ide ulicom i priča sam sa sobom, ili sa nekim preko ovih pametnih telefona koji zaglupljuju ljude. Žalio se kako nema novca i kako bi učinio sve da ga nabavi. Znao sam da će mu moje iskustvo pomoći. Kakvo iskustvo, pitate? Konsaltinga, već sam vam rekao, inspektore. Ili da vas zovem Ogi, kao mama?

            Evo, završavam. Dao sam mladom Pekiću ideju kako da dođe do novca, kao što i Vama mogu, besplatno, dati ideju kako da naslovite vaš roman i promenite sebi život. Inače su moji saveti preskupi. Sedite i saslušajte me, ma chere ...

P.S.

IZJAVA PETRA VAMPIRIĆA,MLAĐEG INSPEKTORA,

 ZADUŽENOG ZA ISTRAGU U

PLJAČKI TRGOVINSKE RADNJE „ MARUŠKA“

            Dana 6.6. o.g. u kancelariji Ognjena Šestića, bivšeg inspektora u našem OUP-u, u fioci pisaćeg stola, pronađene su izjave osumnjičenih za pljačku bunde od činčile, vredne 3499 evra iz STR „ Maruška“ u Resavskoj 66/6. Ti dokumenti su vođeni kao izgubljeni, sve dok nije došlo do krečenja prostorije. Slučaj bunde od činčile je odavno završen, tako da ovim aktima dodajem samo službenu belešku.

Mika Pekić, star 22 godine, pušten je iz pritvora uz obeštećenje od 1.213.440 dinara, jer je bundu, prema sopstvenoj, promenjenoj izjavi,datoj uz prisustvo advokata, ukrao u znak protesta protiv ubijanja životinja za modnu industriju. Time je prvobitna izjava, data u početnoj istrazi, postala nevažeća. U njegovu odbranu ustale su mnogobrojne NVO, kao i kulturna javnost.

        Borislavu Antiću, starom 66 godina, posle puštanja iz pritvora, gubi se svaki trag. Pušten je na intervenciju samog inspektora Šestića, kao pogrešno osumnjičeni, iako su postojale veoma jake indicije za njegovo sumnjičenje. Veruje se da se upokojio, mada se dovodi u vezu i sa pojavom besnila u ulici Borisa Davidoviča.

         Ognjen Šestić, 38 godina, bivši inspektor beogradskog MUP-a, napustio je službu ubrzo po završetku ovog slučaja i oprobao se u pisanju. Nažalost, bezuspešno. Roman koji je napisao je proglašen fijaskom, a ubrzo je, zbog finansijskih špekulacija, ostao i bez stana. Sada je beskućnik, koji živi u kartonskom naselju ispod mosta.

Zajedno napisali Mar Jam, Ognjen Šestić i Dejan.