среда, 1. јул 2015.

TAJLAND JE NOVA GUČA




- Gospodine Premijeru, dobro jutro!
- Mhm, šta se desilo, gde gore visoke peći?
- Probudite se, vreme je!
- Šta probudite se!?! Gde vi vidite da ja spavam? Ja sam samo ustao da bih ponovo legao! Nemam ja vremena za spavanje od brige za moj napaćeni narod! Ja ne spavam, ja kontempliram! I šta je ovo, gde smo sada mi?
- Mi smo na Tajlandu, gospodine. 
- Na Tajlandu? Šta ćemo mi tamo?
- Organizovali smo zasedanje Vlade na Tajlandu, gospodine. Sećate se, vi ste potpisali?
- Ja potpisujem svašta, nemojte se vaditi na to. Jednom ste mi podmestili da potpišem i sastav Vlade, pa eto gde smo došli.
- Pa na Tajland, gospodine, rekla sam Vam.
- O, Bože … A zašto na Tajland? Imaju li oni neke investicije u našoj zemlji?
- Nemaju, ali mi ulažemo u njihov Turizam.
- Načuo sam nešto, samo ne mogu da napipam ko je to pustio u (v)etar.
- Ako ćete moje mišljenje, Velja Ilić. Kako taj pusti u kancelariji, sve mi je fikuse posušio.
- Dobro, dobro, o tome ćemo kasnije. Dajte mi sada da se obučem. Aaaaaaaa, šta je ovo? Kakva je ovo suknja? Da nije LGBT pokret ušao u Vladu dok sam spav…konteplirao?
- Nije, nije, gospodine. Ovo je tradicionalna tajlandska muška nošnja.
- Šta, oni su svi … rodno ravnopravni. Uuuuh, što godi! Mmmm, osećam tajlandaranje. Sad ću da izađem pred članove Vlade i da im pokažem da imam mu…
- Sve mi to znamo, gospodine. Samo pravo.
- Ko mi se to mota oko …? Šta ćeš ti ovde, Stefanoviću?
- Pa ja… ja sam uvek uz vas.
- Ne moraš da budeš iza mene, dahćeš mi u vrat. Hajde, tri koraka ispred mene.
- Nemojte tri, molim vas. Neka budu dva, da me obasja sunce vaših …
- Razmisli dobro, šta ćeš reći. I tri koraka napred. Marš!
Uskoro se pred naspava…kontempliranim Premijerom pojavio i šator ispod kojeg ga je čekala njegova Vlada. Ili bar jedan njen deo. Ispred šatora postrojeni muzičari pokušavali su da odsviraju “Bože pravde” Premijer se nađe u čudu. Zastade u stavu mirno, ali pošto su muzičari grešili, nastavi da korača.
- Ko su, bre, ovi?
- Našao sam ih usput, vidi ih, garagani, ko oni naši. Ali, ne umedu da sviraju, nikako. Ajde, gubi se, bando jedna! Murš, pod šator! – pojavi se i Velja u svom prepoznatljivom maniru.
- Ali, gospodine ministre, oni kažu da su filharmoničari Kraljevske …
- Ma, koji qrac filharmoničari, nataknem ih na klarinet? Ne bi mi oni svirali ni kod Ere na Ibarskoj. 
- Dobro, Veljo, ko je organizovao ovu komediju?
- Pa, ja, Aco! Propali putevi do Guče, pa ja rek’o… a i jeftinije je.
- Dobro, dobro Veljo, idemo pod šator.
U šatoru svega i svačega, a ponajmanje članova Vlade.
- Ko su ovi pored stola?
- Pa, članovi Vaše Vlade, gospodine.
- Čije Vlade? Ja ove ne poznajem.
- Ono je Sertić, ministar privrede, Vujović, ministar finansija …
- Dobro, dobro, pusti te nebitne, nego šta radi ono Vulin? Opet sluša Stivija Vondera?
- Ne, gospodine, mislim da je išao u posetu uzgajivačnici bivola, pa znate one muve i obadi… vrte mu se oko glave.
- Aha, pa neka ga, neka uživa kad voli.
- Crni Lončaru, šta radiš to? Upali se čovek, ugasite ga!!!
- Ma, hahahahha, neeeee, Acika bracika moj! Iskušavam, hahhaahhaha, ovaj tajlandski tamjan.
- Šta imaš ti da ga iskušavaš? Valjda je pošao i neko iz SPC kad ste se već svi nagurali ovde? I stvarno, ko vodi državu dok ja nisam tamo?
- Opozicija!
- Opozicija!!! Ma, jeste li vi… u stvari, bolje oni nego Toma. I stvarno, gde je on?
- Tu je na univerzitetu.
- Ma, šta je sa vama!?! Neće valjda doktorat da im čita?
- Ma ne, otišao da bere papaju i mango za rakiju.
- Vi ćete mene u grob da oterate …. jaoooooo, kkkoo, kkoo si ili šta si ti ?
- To sam ja, Zorana!
- Zorannah?
- Ne, Zorana!
- Pa to sam i rekao, Zorannah! Pogledaj na šta ličiš, ko da si modni bloger. Šta ti je to na licu?
- Maska.
- Pa, u šta si se maskirala? Nije Bela nedelja.
- Otopila mi se maska od vrućine ovde. Da je skinem, da zablistam u svoj svojoj lepoti?
- Bolje nemoj, manje se plašim kad si ispod maske.
- Jao, šefe, kakvo je ovde posluženje. Daj, donesite šefu ono što ima napred kao onu njušku, pa vrećasto dupe i guzicu …
- Mislite na slona?
- E, to, dajte mu kilo slonetine i litar vina, da se povrati. Mnogo vruće za svadbarski kupus.
- Veljo, idi budi neprimetan, molim te.
- Hoću, šefe, ali da probaš slonetinu, meka ko duša…
- Gde su mi Udovičić, Verbić i Tasovac?
- Oni su na plaži. Ministar sporta našao neku loptu, pa otišao da se kupa kad je već poneo kupaći, a ministar prosvete otišao sa njim da zida kule u pesku. 
- A Tasovac? 
- On se fenira. Kaže da ne može pred vas bez frizure. Tako ga jedino razlikujete od kancelarijskog mobilijara.
- A gde mi je ministar vajni? Htedoh reći vojni.
- Vozi se.
- U čemu? Nismo valjda prodali neki tenk Tajlandu? Brže, zovi televizije!!!
- Ne, vozi se u rikši.
- Aman, je li on normalan? Kako u rikši?
- Hoće da kupi nekoliko rikši jeftino i da ih pretvori u borna kola. Gledao je Spartance u avionu, mnogo mu se dopalo.
- Ovde sve go ludak.
- Pa jeste, vruće je.
- Nego, ko plaća svu ovu ujdurmu? Ne sećam se da mi je tajlandski kralj prijatelj. Ili možda treba da mu platim da mi bude prijatelj? Čekaj, bre, ovde je legalizovana prostitucija!!! Gde je Stros Kan? Ne dajte mu da izlazi na ulicu!
- Ne brinite, on je u zatvoru.
- Zar već stigao do zatvora?
- Ne u njihovom.
- Naši zatvori rade?
- U američkom, tamo su ga optužili da je napastvovao sobaricu.
- Uh, dobro je. Pomislih da treba da zovem Tadića da mi napiše izvinjenje. Nego, stvarno, ko plaća ovo?
- Narod, gospodine Premijeru.
- Čiji narod? Što bi Tajlanđani …?
- Ne, naš marod plaća. Odrekli su se 10% posto plata kako bi nama bilo bolje. A i naši vredni mladi aktivisti su se žrtvovali 15 dana da baš na Tajlandu pronađu mesto za sastanak Vlade.
- Blago meni za moj narod. Blago meni za moje aktiviste. Šta bih ja bez njih? Idi, izvadi jednog bota iz frižidera i daj mu da iskuca – Hvala Premijeru Vučiću što je svojim predanim radom i zalaganjem omogućio nama da se smrzavamo u Srbiji dok se on i njegova Vlada baškare …
- Ne, šefe, polako, to vam je govor iz opozicionog vremena. Sad treba promeniti ploču.
- Aha, razumem, klin se klinom izbija…
- Vama nije dobro. A da prilegnete?
- Može, malo, ali to je samo da bih ustao da narodu bude bolje …
- Evo, ovde, ovde vam je dobro.
- Jao, šefe, da vidiš koga sam našao.
- Koga, Veljo? I šta će ti ta ikebana na glavi?
- Pa rekao si mi da budem neprimetan? Maskirao sam se u Palmu.
- Rekao sam. Koga si našao?
- Našao sam Ivicu, malog slatkog Ivicu Dačića.
- Gde si ga našao?
- Sad ću ja da ti objasnim. Išao sam na ubrzani kurs tajlandskog jezika, šefe, a ovaj ovde me zaskočio…
- Dok si pevao „Miljacku“ na tajlandskom. Motifinu, motifinu Miljacka, hole dohole …!
- Šta će ti taj kofer, Ivice?
- Pa, garderoba, Aco! Znaš, klima je ovde drugačija, pravi poreski raj.
- Aha, pa si rešio da malo sa Kipra prebaciš ovde?
- Malo, za hladne dane.
- Premijeru, lezite, molim vas, mnogo je ovo napora za vas.
- Hoću, leći ću. Samo, molim vas, recite …
- Ne brinite ništa, sve je u redu, narod je srećan što ste vi ovde, na Tajlandu, novoj Guči, daleko od svih briga, daleko od njega.
- Ah, moj dobri narod, sad ću da ga brojim dok ne zaspim. Jedan, dva, tri ….

Нема коментара:

Постави коментар