KAKO JE MOJ PRADEDA POSTAO AMERIKANAC

Žika Amerikanac, moj pradeda, bio je pronicljiv i snalažljiv čovek. Prava vidra, kako su takve ljude u to vreme zvali. Nadimak Amerikanac dobio je kada se, bez filera u džepu, otisnuo na drugi kraj sveta, da uspe u Americi. To što je brod na koji se ukrcao u Rijeci vozio u Južnu Ameriku a ne u Severnu, mom pradedi nije mnogo značilo. Za njega je geografija ionako bila apstraktna nauka, pošto nije moga da se jede ili da se na njoj zaradi. A u Americi se dobro zarađivalo, čuo je deda u seoskoj kafani od onih koji su tamo imali nekoga.
Kada je brodski stjuard, nekakav džin iz Primorja, zatražio od mog pradede tiket, ovaj se prvo pravio gluv, a onda glup. Ali, kada je dogorelo do noktiju i pretilo da ga ostave u prvoj smrdljivoj mediteranskoj luci, tako daleko od kuće, a još dalje od Amerike, deda je potegao svoj najjači adut - porodično prezime! Naime, tim istim brodom, putovao je i predsednik Vlade Kraljevine čiji je podanik bio Žika, a koji je, sasvim slučajno, imao isto prezime. Kada je pradeda pod nos stjuardu poturio svoj paseport i isečak iz novina sa lukom i stomakom predsednika Vlade Kraljevine, dotični se mornar toliko zbunio da je zaboravio da pita tog odrpanog gegulu šta on traži u trećoj klasi broda, među marvom, kad mu je strikan predsednik Vlade, nego ga je promptno preselio na drugu palubu gde je deda sedamnaest dana uživao na suncu i u besplatnim jelima koja do tada nikada nije probao, budući da mu je to, ionako, bilo prvi put da je iskoračio dalje od svoje Srbije. Eto, takav je bio moj pradeda.
Zato je bilo veliko iznenađenje u selu kada se, deset godina kasnije, iskrcao na železničkoj stanici, u svom crnom odelu, noseći na glavi široki kaubojski šešir. Celo selo se u tišini skupilo propuštajući ga da kroz špalir visoko uzdignute glave dođe do svoje kuće. Oni hrabriji prilazili su, sa šajkačama i šubarama u rukama, da se sa Žikom pozdrave, a on bi ih, kao decu, častio cigaretama i bombonama. Kada je stao pred svoju kapiju, okrenuo se prema seljanima i rekao očiju skrivenih pod obodom stetsona: "Benvenido, senjores i senjoras, a mi kasa !"
Okupljeni su se pogledali, a onda žurno krenuli da se rasturaju izlokanim putem i stazama, usput se krsteći. Neke žene su pravile znak krstom preko dečjih stomaka kako se jadnici ne bi presekli od straha jer je Žika Amerikanac zaboravio i razum i jezik u toj prokletoj Americi. A pradedu su na doksatu porodične kuće sačekali njegova žena, ljuta Miladija i nikad viđeni sin, moj deda, koji se rodio nekoliko meseci pošto se Žika otisnuo u svoju avanturu. Uplašeni plavokosi dečak krio se iza majčine suknje i odatle gledao u visokog stranca koga je od sada trebalo da zove ocem. Tek kada ga je majka gurnula napred on je prišao i poljubio tešku ruku koja je mirisala na duvan i na neki slan nepoznat miris za koji je dečak pretpostavljao da je miris mora preko kojeg je taj stranac došao. Nikada kasnije, sve dok je Žika bio živ, a živeo je dugo, otac i sin nisu uspostavili blisku vezu. Bili su dva stranca pod zajedničkim krovom koja su se trpela, ali se nisu volela.
Nedugo zatim za Žikom je u selo stigao i glas zašto se on tako iznenada vratio iz Amerike. Naravno, to je više bila glasina, neproverena i bez detalja na koje bi se slušaoci mogli pozvati prilikom prepričavanja, ali dovoljno nakićena i neverovatna da su mnogi poverovali u nju. Pominjali su se tu neki kockarski dugovi, neka goveda koje je Žika gonio kroz pampase Argentine, a koja nika nisu stigla na odredište, neki smeliji i zlobniji govorili su da je Žika tamo oženio neku Indijanku i sa njom izrodio decu u znak zahvalnosti što mu je njen otac omogućio da ubije bogatog vlasnika hacijende. Pradeda se samo smeškao na te glasine, ne vadeći iz ugla usana cigarilos, kako je naučio u Argentini. A onda su jednog jutra u koritu male i brze rečice koja je zaobilazila selo pronašli Mitu rabadžiju, koji je najviše ispirao usta pričom o Žiki, prerezanog vrata. Valjda su tako pradedu naučili u Brazilu gde se takođe godinama bavio.
A kada bi se, ponekad, naročito zimi, pradeda podnapio i u pola glasa počeo da peva neke španske i portugalske napeve, Miladija bi sela na tronošku pored peći i napregnuto gledala u svog muža. Jer Žika bi, u tim trenuciima alkoholnog zamagljenja uma, počinjao naglas da se ispoveda, kao da je u crkvi. Govorio bi o svom putovanju, o teškom životu na dokovima Buenos Ajresa, o širokim pampasima, o tučama, ubistvima, kurvama, o lepoj Lunas...
A kada bi zavapio da se pozove policija kako bi sve priznao i sebi olakšao na duši, baba bi priskakala sa nožem u ruci i prislanjajući mu ga na vrat šaptala: " Poko parla por la ka, poko parla por la ka!" Te reči, čiji joj je smisao sam Žika nekada objasnio, umirujuće su delovale na mučenika i on bi odlazio u štalu da se na senu, među kravama otrzni i naspava.
Baba, kao i svaka žena, nije se toliko brinula za tog stranca koji joj se, posle deset godina nejavljanja pojavio na kućnom pragu tvrdeći da joj je muž i otac sina jedinca. Štaviše, mrzela ga je iz dna duše. Plašila se samo da će nekad iz tog belog sveta, iz tih amerika, navaliti njegovi drugi sinovi, za koje je bila ubeđena da postoje, uprkos njegovim zaklinjanjima, i oteti ono malo zemlje i mala što je ona svojim rukama prikupila za svog lepotana, mog dedu Miku. A da bi to ostvarila bio joj je potreban snalažliv domaćin kakav je bio moj pradeda Žika Amerikanac.

nastaviće se

( Nenapisane porodične legende, vol.1)

KOJE SU TVOJE REFERENCE?

Vrtela sam se na stolici već četiri i po sata i pažljivo zagledala atraktivnu sekretaricu dok sriče slova mojih konkurenata svaki put kada bi se pojavila na vratima kabineta obloženih kožom.

- Bože sveti, ima li kraja ovom intervjuu? - više puta bih se zapitala dok bih ispod oka pratila pomeranje skazaljki na ručnom časovniku.

Ovo je bila prilika mog života za koju sam se školovala i doškolovavala prethodnih desetak godina. Mesto otpravnika poslova u jednoj od prekomorskih ambasada naše zemelje je ono o čemu sam sanjala svih ovih godina dok sam bdela nad knjigom.

- Svetlana Vasilijević, začu se sricanje mog imena i ja ustadoh sa stolice, popravih komplet i uz dubok uzdah, zakoračih u prostranu kancelariju Ministarstva inostranih poslova.

Za prostranim stolom od mahagonija sedelo je troje činovnika u skupim odelima. U sredini žena sa strane dvojica bezličnih muškaraca. Pred njima - gomila papira. Naše biografije.

- Svetlana Vasilijević?

- Da, ja sam.

- Zbog čega Vam je ime ovako dugačko?

- Molim!?!

- Pitam, zbog čega vam je ime ovako dugačko? Kako mislite da vas predstave u Maleziji ili Kini? Polomiće jezik dok ga izgovore.

- Šta da radim, kumu se dopalo to ime. Mogu da Vam ga pozovem pa se požalite njemu, besno sam odgovorila.

- Svoje neslane šale ostavite za ukućane, osorno se javi predsednica komisije.

- Izvinite.

Trebalo je o tome da mislite pre nego što ste se prijavili na konkurs. Evo, imamo već nekoliko Mia , Lea, jednu Ana - Mariju, čak i Luizu. To su imena koja su kosmopolitska, idealna da nas predstavljaju u inostranstvu.

- Jeste li razmišljali o tome da budete Ceca ili Caki? To je kraće, efektnije. Oglasi se jedan od onih sivih ljudi pored predsednice.

- Ne znam, ukoliko bude potrebno, promeniću.

- U redu, što se tiče škola, vidimo da ste završili fakultet, master u Italiji, doktorat u Ženevi.

- Prošla sam i nekoliko diplomatskih kurseva u SAD, Francuskoj, Briselu ...

- Da, da, da ... interesantno, nego, umete li vi nešto da radite?

- Kako, molim?

- Imate li vi iskustva? Da li znate da zakuvate kafu, da se javite na telefon, zavijate li sarme?

- Kakva su to pitanja? Da li je ovo posao za otpravnika poslova ili kafe kuvaricu?

- Štedimo na svim nivoima, smanjujemo broj zaposlenih, gospođo ...

- Gospođice, ja sam gospođica!

- Imate 28 godina i niste udati, c-c-c.

- Molim, to su intimna pitanja!

- Jesu, ali gde ste utrošili sve te godine? Srbija treba da se razmnožava ...

- Školovala sam se, nisam imala vremena!

- A, to! Nego, govorite li strane jezike?

- Engleski, italijanski i francuski tečno, ruskim se služim.

- Ako, ako, ruski je jezik budućnosti. Nas i Rusa, trista hiljada miliona! A svojim jezikom?

- Molim!?!

- Služite li se oralno? - nije odustajao idiot u tamnoplavom odelu.

- Kolega misli da li se služite i pisanim i usmenim govorom, pokuša da zabašuri gaf predsednica.

- Naravno, hladno odgovorih ja.

- Moćete li, Caki da ustanete?

Ja poslušah. Već sam gubila strpljenje. Ova dvojica su se domunđavala iza šefičinih leđa.

- Nije loša, visoka je.

- Daščara, nisam oduševljen, a i usne, tanke, ko u tašte.

Ponovo se obratiše meni.

- Jeste li spremni na stalno usavršavanje i ulaganje u sebe?

- Naravno, to i radim svih ovih godina.

- Onda biste mogli da uložite malo u usne, a i u grudi, bar za broj veće.

- Mislim da ste zaslužili da vas pljunem, gospodine.

- Samo polako, gospođice, završavamo. Koliko se razumete u spoljnopolitičke tokove?

- Savršeno poznajem partijske i državničke podele u većini većih zemalja sveta.

- Odlično, znate li broj telefona vozača Milivoja u konzulatu u Frankfurtu?

- Ne znam, otkud bih znala?

- E, pa, onda ništa. Milivojev broj treba da znate u pola dana i noći jer ako konzulu zatreba prevoz kući iz muškog kluba u pola tri ujutru koga ćete zvati, ako ne Milivoja?

- Ja ovo ne mogu da trpim više! Da li vama treba diplomata od karijere ili posluga?

- Meni treba žena, a Milutinu ovde sekretarica. Otpravnika poslova smo izabrali još pre tri sata, pa sad smo prešli na tačku razno.

DEDIN JUNAK

Moj prvi susret sa smrću bio je kada je umro moj pradeda Obren. Ta starina je umrla jednog vrelog avgustovskog dana, nekoliko dana posle seoske bogomolje, iz inata. U stvari, on je živeo iz inata, a u umro je od teškog života debelo prevalivši u osmu deceniju.

- Čekam samo da umre Onaj, pa ću ja lagano.

Onaj je, naravno, bio Tito, imaginarni neprijatelj mog pradede, solunca, kome nije mogao da oprosti smrt svoje dvojice sinova. Tako je moj deda Obren, jer moj pravi deda je umro dok sam bio još beba, jednog dana ustao od stola, olizao kašiku kao i uvek, pomilovao nas decu, male goste u njegovoj staroj kući, i rekao babi Zorki da ide. Samo tako, bez daljeg objašnjenja:

- Idem ja.

Pronašli su ga iza podruma kako sedi na panju podupirući leđima užaren zid. Pogledom je obuhvatao svoje njive i vinograde. Poslednji put.

Dedu su stavili u sanduk sveže napravljen od čamovih dasaka koje su mirisale i privlačile osice sluđene od vrućine. Iznad njegove glave stajale su slike njegovih sinova, koji su ga, uhvaćeni u trenutku mladosti, bezazleno posmatrali.

Nije bilo plača u kući. Prvo, deda je već bio star čovek, drugo, nije voleo glasan smeh i plač ni dok je bio živ.

- Izdrži, proći će, rekao bi mi kada bih došao oguljenih kolena da se požalim babi ili majci.

-Izdrži, ti si dedin junak, promrsio bi i gurao glavu u svoju košulju koja je mirisala na domaći sapun i plavi kamen. I značajno bi mrdnuo svojim brkovima. To bi bio naš tajni znak da se razumemo, moj deda i ja.

- Evo ti neki dinar, značajno je rekao moj otac, gurajući mi u maleni znojavi dlan nekoliko novčića. - Idi, odnesi dedi za put, da mu se nađe, valja se.

To " valja se" je meni oduvek bilo kao neka vrsta naredbe, nečega što se ne poriče, nešto što je dolazilo sa krajnjih granica opšteg pamćenja. Valja se triput pljusnuti ujutru hladnom vodom, valja se pomoliti pred spavanje, valja se ne preći put ludom ili sakatom...

Tako sam i sada zbog " valja se" ušao u hladnu i mračnu gostinsku sobu, slabo osvetljenu jednom svećom, i oborenog pogleda prišao sanduku. Deda je tamo ležao, žut u licu i jednim poluotvorenim okom nišanio nešto na plafonu. Nehotice sam podigao pogled i brzo ga vratio dole jer sam se uplašio senki koje su igrale neku svoju strašnu igru nad dedom. Nesvesno sam se približio sanduku, tražeći zaštitu. Pored sanduka dremala je baba Cana, najstarija u selu kojoj su već svi zaboravili godište rođenja. Pogledao sam dedu. Njegovo tvrdo lice, kao isklesano, malo se smanjilo, a brkovi, ti dedini brkovi, sada su ležali tamo kao zalepljeni. Ličio je na one glumce koji nose svoje lažne brkove nevešto nalepljene na glatko izbrijano lice. U džepu sam stezao metalne novčiće, ali ruku nisam vadio napolje.

- Deda, evo neki dinar, da ti se nađe. Valja se, mehanički sam ponovio očeve reči.

Pogledao sam još jednom dedino lice. Ništa nije govorilo da mu je taj novac trebao. A meni jeste, mnogo.

- Deda, smem li uzeti pare da kupim sladoled, mnogo mi se jede? - pogleda prikovanog za dedino lice očekivao sam odgovor.

Ćutao je moj deda, kao i uvek. Bacio sam brz pogled na baba Canu koja je svojim bezubim ustima nešto mrmljala sebi u bradu spavajući, a onda brzo vrelim prstima dodirnuo dedine brkove i pomerio ih dvaput nadole kao naš stari tajni znak. Znao sam da će deda dopustiti da uzmem sladoled iako su mi to moji najstrože branili. Jer ja sam bio dedin junak, dedin prvenac.

Poljubio sam dedu u ruku, prijala mi je njena hladnoća, oborene glave prošao pored okupljenih rođaka koji su u hladu stoletne kruške pušili i žalili što će propasti letina od vrućine i otrčao do prodavnice da,za pokoj dedine duše, pojedem najukusniji sladoled.

HIPERNAJEBIZAM

"Srbija je zemlja čuda. Niko ne veruje u nju."

"Mišković je na Rajskom ostrvu. Mi i dalje u paklu."

"Zločin se isplati. Samo ako uz sebe imate Gotovinu."

"Pravda u Hagu je slepa. Uglavnom na muke žrtava."

"Nekad se upiralo prstom u lopova. Danas se upire pištoljem u poštene ljude."

"Lepo vreme izmami porodice napolje. I namami lopove unutra."

"Štafeta je jedina palica koju smo voleli."

"Nekad vam je, kao dokaz da ste predsednik, trebala diploma. Sad još traže i sliku uz to."

"Naša svetla budućnost u senci je mračne prošlosti."

"Puna mi je paprika sarme za ručak!"

"Stranka ga je brzo stavila na led. Pretio je da se pokvari."

"Čim je čula da je brak dok nas smrt ne rastavi, žena je kupila komplet noževa."

"MI smo prava ekološka država. Raspadamo se brzo."

"Ovde je život izgubio svaku vrednost. Samo se na smrti dobro zarađuje."

"Bila jednom jedna poštena devojka ... Zato ste i same."

"Nekad vam je, kao dokaz da ste predsednik, trebala diploma. Sad još traže i sliku uz to."

"Lepo vaspitanom čoveku u novčanik se ne gleda. Uvek je prazan."

"Vlada otvorila liniju za nekulturu. Pozivni broj je 0,62."

"Fali mi još par kilograma za kritičnu masu."

"Umrežila me žena. U svoje čarape."

"Ljudski rod pretke traži na granama, a potomke na mrežama."

"Promenio sam bricu. Više mi radi o glavi, nego o bradi."

"Neki ljudi su religiozni. Do zla boga."

"Otkad je ženu vratio na početnu adresu, poštar ga zaobilazi."

"Za smak sveta, skoknuću do svemira."

"Prohladno ovo jutro za avgust mesec."

"Bračni krevet sam kupio za keš. Brak još uvek otplaćujem."

"Isuviše je znao. Dali su mu diplomu i proterali ga iz zemlje."

"Ufitiljili smo ga. Samo čekam kad ćemo da puknemo."

"Vožnju sam položio iz prvog puta. Kad nije bilo pregaženih pešaka."

"Žena je počela isuviše da kokodače. Moraću da je nagazim."

"Miriše na propast. Usrali smo motku."

"Žena mi je stroža no sud. Retko kad me pomiluje."

"Poželjno je nekad saslušati i žensku reč u kući. Naslušah se rečenica."

"Neki poslovi kao da su izmišljenii za određene kandidate."

"Nema svrhe razapinjati ga na krst. On je ateista."

"Na medeni mesec poneo je kašiku. Znao je da negde treba da mu upadne."

"Stalno se hvalio kako je bistar. Kako je to providno!"

"Mi smo vredan narod. Trebalo je samo dvadeset godina da nam uradimo ono što stranci nisu mogli za petsto."

"I Srbija jednom godišnje izađe na more."

"Zločin se isplati. Samo ako uz sebe imate Gotovinu."

"Pravda u Hagu je slepa. Uglavnom na muke žrtava."

"Mi se oslanjamo na rimsko pravo. U Skupštini nam, takođe, sede konji."

"Konac delo krasi, a zatvorska žica nedelo."

"Rad je stvorio čoveka, ali u Srbiji najbolje žive majmuni."

"Uskladio sam život sa situacijom u zemlji. Svakog dana sam sve teži."

"Nisam lep, a ni pamet mi nije jača strana. Ali, što mrzim da jedem boraniju!"

"Ko našu televiziju gleda, ništa ga neće iznenaditi!


"Moli se predsednik Nikolić da ponovo ide na obuku za vožnju. Malo-malo, pa naleti na neko vozilo."

"Nije ona laka ženska da padne na jedno piće. Pada posle flaše pića."

"Nije sve tako crno u mom životu. Pobelela mi je kosa."

"Mrzelo ga je da čita knjige. Zato je nabavio razne knjižice."

"Držim dijetu. Ne čitam knjige pisaca sa imenima teškim za izgovor."

"Ne možemo da se setimo šta smo doručkovali, ali odlično se sećamo da su oni prvi počeli."

"Hoćemo li morati da prolazimo kroz cele devedesete, ili možemo da premotamo, recimo do '97? To je bila dobra godina."

"Ako me vršnjak obruka pred ženom, bolje da mi ne padne šaka."

"Izbacio je drugog iz ženinog kreveta. Onaj prvi mu je pobegao kroz prozor."

"Mogao sam da potpišem da se neću ženiti, sve dok nije pukla gumica između nas."

"Naši lekari primaju samo u zakazano vreme. Uzimaju non-stop."

"Koliko god svekrva smršala, i dalje je i Bogu teška."

"Koliko god vi mrzeli taštu, ona će i dalje voleti da vas nervira."

"Probala je žena da me zauzda i ranije, ali je uspela tek kada sam je zajahao."

"Počeo sam da sumnjam da je brak normalna institucija jer mi žena pegla samo bele košulje."

"Čim su prestala svadbena zvona, žena je počela da mi zvoca."

"Nezaposlen sam, ali volim to što radim."

"Zdravi bubrezi su zdrava osnova naše buduće ekonomije."

"U ratu i ljubavi, sve je dozvoljeno. U braku, samo ono što žena dozvoli."

"Dok mi je u vertikali, sve je u normali."

"Prevrtao sam i ja stolove u kafani. Samo mi je tad ispalo deset dinara."

"Srećan Dan deteta čestitao i Pahomije."

"Mi kad pucamo, ciljamo visoko. Pravo u jaja."

"Svetu ćete najbolje zamazati oči ako Balkance zamažete govnima."

"Neko je rođen pod srećnom zvezdom, a neko pod pokvarenom uličnom svetiljkom."

"Meni je ugrozeno postojanje. Postao sam niko i nista."

"Vidimo mi sve. Samo, i dalje smo slepci."

"Tokom seksa potroši se određena količina energije. Tokom godine ja na seksu prištedim energije za manju elektranu."

"Galopirajuća inflacija je peti jahač Apokalipse u Srbiji."

"Sve se nema, a Mrka asfaltira Mlečni put.

"Danas je Dan muškaraca. Šta možemo, i ostalih dana slavimo gluposti."

"Premijera ne mogu zaobići u pregovorima. Jedino ako ga preskoče."

"Počeo Sajam nameštaja. Jedinstvena prilika da dođete do direktorske fotelje za male pare."

"Kad sam čuo da joj kasni, znao sam da sam poranio."

"Premijer voli da sasluša narod. Naročito na uvce u kafani."

"Zabacio sam udicu, ali se ne nadam. Današnje ribe pre zinu na veliki auto."

"Pank nije mrtav, ali se pop bolje drži za svoje godine."

"Opet nisam pazio. KAsni mi plata."

"Zato što se ne kupamo redovno, zato smo SVRBI."

"U našim firmama vlada veliki jebašluk."

"Žena mu je u blagoslovenom stanju. Sumnja na popa."


"Moderni ljubavni trougao ima sve tri istopolne strane."

"Evropljani su se teško navikli na poskupljenja. Blago njima, mi smo se odavno navukli."

"Srpski automobili su najekonomičniji u Evropi. Koriste gorivo iz PET ambalaže od 1,5 litara."

"Danas je Dan Tolelopoverancije. Mi tolerišemo, oni terorišu!"

"VOLIM RASPRODAJE. UVEK KUPIM NEŠTO ŠTO MI NE TREBA."

"Svaki nas bivši vodja nam je poručivao da sledimo njegov put. Zato se uporno i vracamo na smetlište istorije."

"Mala smo mi zemlja za "veličine" koje nas vode."

"Otkad mi je fitilj dogoreo do nokata, pucam od muke."

"Ovi su sačekali da se narodu smrkne pa da mu obećaju bolje dane."

"Čvrsto mogu da obećam još samo u krevetu."

"Slabo je naučio lekcije. Dvaput je ponavljao brak."

"U stanu poslanika pronađena plava perika voditeljke sa televizije. #kratkinjuz"

"Štok home sindrom - bolest opijanja u svom domu"

"Kad me zasvrbi levi dlan, ja počešem desni. Da mu ne dajem lažnu nadu."

"Političari umesto značke, na revere pokačili prisluškivače."

"Sklopio bih ugovor o večnom izdržavanju. Samo tražim ko može da me izdrži."

"Pali smo na najniže grane. Mnogo smo se majmunisali."

"Slici najviše skoči cena kad slikar padne u grob."

"Život je tu da mu se gospodari, a ne da mu se robuje."

"Da nema novina, na ovom svetu se ništa glupo ne bi desilo."

"Muškarcu u kućnom pritvoru žena brani da uđe u kuću, a ne da iz nje izađe."

"Muškarac je uvek kriv. Čak i kad žena nije u pravu."

"Počela je sezona slava. Sad bar imamo opravdanje od Boga za nerad."

"Nijedna žena nije otišla od mene, a da se nije nasmejala. Naročito kad bih se skinuo nag."

"Kad god pomislim da čujem Dačića u glavi, setim se da imam nagluvog komšiju koji gleda Dnevnik."

"Prošli smo i sito i rešeto. Dokazali smo da smo sitna riba."

"Pravda je spora i dostižna. Zato je i preskaču."

"Mi smo površni i plitkoumni. Ali nemerljiva je dubina naše gluposti."

"Srpski putari su spremni. Ove godine, sigurno, iznenadiće ih prvi sneg."
"Volim da psujem, u pičku materinu!!!"

"Kad istina prestane da nas boli, znaću da je ovo društvo ozdravilo."

"Grešli su, ljudski je. Ne praštajmo im, pomisliće da su bogovi."

"Pamtim lica ljudi. Ime da upamtim, čovek mora da zasluži."

"Ili si lajk a bos, ili samo bos!"

"Serviraju nam laži, ali ih umotaju u slatka obećanja da ih lakše progutamo."

"Neki muževi slabo lažu. Drugi samo imaju jače žene."

"Mi smo odavno usko grlo Evrope. Zato kod nas ne može da prođe svaki nježnik koji oni izmisle."

"Nisam pri sebi. Javite mi ako me nadjete."

"Ljude je evolucija skinula sa drveta. Revolucija je skinula neke majmune sa vlasti."

"‎"Prava ljubav lako prašta i zaboravlja. Lažna ljubav dobro naplaćuje rastanke." Ivo Andrić feat. Dejan Blondi Andrejic"

"Čovek je mera svih stvari. Sanduk je mera svih ljudi."

Dejan је писао на временској линији корисника Miljan Miladinovic.

"Zemlja možda i propadne. Ali mi iz toga izlazimo još jači."

REKAPITALIZAMIZACIJA

"Dok se nije udala, radila je u poslovnoj pratnji. Sad je voze u autu pod pratnjom."

"U našoj kući zna se ko je predsednik. Stalno se izvinjavam."

"Stojimo u redovima pred tuđim ambasadama jer sa našom državom nije sve u redu."

"Pozorište da se preimenuje u požarište. Da piromani ne osećaju grižu savesti."

"Prestao sam da guram nos u tuđa posla. Sve je to nečiji prljav veš."

"Postao sam poznati pisac. Samo potpisujem knjige koje drugi pišu."

"Komšija i ja vodimo polemiku. Polomismo sve kočeve iz plota."

"Ova godina je bila turbulentna. U sledećoj očekujem da tresnemo o ledinu."

"Danas će neko dobiti punu vreću poklona. Mi ostali dobićemo prazna obećanja."

"Šalju mi Novu godinu, a ni ovu staru nemam kome da uvaljam."

"Jedna stvar u mom životu je sigurna. U grob će me oterati mrtvačka kola."

"Kod nas samo najveći grešnici žive bogovski."

"Imaću čemu da se radujem. Komšija kupio kravu."

"Svaka preljuba je Trojni pakt."

"Nije on lopov od rođena. Naučili su ga."

"Za ljubav je potrebno dvoje. Ogledalo se podrazumeva."

"Odavno smo ukinuli sirotinjske četvrti. Sad smo prešli na gradove."

"Neko jedva dočeka da mu dođe 15 minuta slave. Neko jedva dočeka da mu prođe treći dan slave."

"Od Broza nam je ostala Kuća cveća. Od ovih prazna slama."

"Sećam se dana kad je dinar bio čvrsta valuta. Danas je izbušeni kurton."

"Doktor joj je rekao da je navukla od nogu. Mnogo ih je širila."

"Kad završe studije po Bolonji, studentima ostaje da se prehranjuju po kontejnerima."

"Uprskali su stvar. Čim su počeli da nas farbaju."

"Narodna medicina nema premca. Bensedin zna zašto."

"Njihov plan ulaska u EU imao je samo jednu grešku. Nisu računali na zaključana vrata."

"Vodite ljubav. Ratovi su nas i doveli dovde."

"Teško je danas biti zadovoljna žena sa ovakvim muškarcima. Zadovoljena još teže."

"Ponavljači beže u vlast, a odlikaši iz zemlje."

"Mislim da mogu. Ali, moja kolena, ramena i kičma misle drugačije."

"Mnogo je radila. Izašao joj žulj na jeziku."

"U zemlji u kojoj su junaci neznani, o budalama se sve zna."

"Dogovor kuću gradi. Komunalno razgrađuje."

"Koliko smo tabanali na protestima, dobro smo im utabali stazu do vlasti."

"Tašti je za rođendan kupio plastično cveće. Trajaće do sahrane."

"Zajeban smo narod. Nema ko nas nije."

"Ženama je u genima da budu kuvarice. Stalno nešto zakuvaju."

"Žena me je učila Kamasutru, ali ja volim da se propitujem sa komšinicom."

"Skupo sam platio stan. Prevarili me na kvadrat."

"Stanje redovno. Sranje je."

"Nema sve što leti krila. Evo, na primer, ženina papuča."

"Mi smo narod najstariji. Zato nam je i država mrtva i u fazi raspadanja."

"U modernom braku, sa bračnim partnerom imate ortački odnos."

"Uzalud je otišao Bogu na istinu. Uvek je lagao."

"Ne možemo da nađemo pravi kroj.Izmenjasmo tolike predsednike, a nijedan nam ne odgovara."

"O kakvoj nezavisnosti govorimo, kad su nam i zastave Made in China."

"Novčaniku je kupovina najbolji laksativ. Posle se oseća tako olakšano."

"Ženu sam muvao dok joj se nije zavrtelo u glavi. Zato joj je sad muka od mene"

"Konkurisao je za Zelenu kartu. U Srbiji je odavno dobio crveni karton."

"To što Rusi imaju gasove, to je stvar za doktora, a ne za ekonomiste."

"Rusi nam čuvaju leđa. Ali moramo i da se natrtimo ponekad."

"Sve je kod nas zbrzano. Oni nama na vrat, mi na nos."

"Ukinuli bismo mi papirologiju. Ali je procedura komplikovana."

"Mi služimo, oni izvoljevaju. Vreme je da im naplatimo."

"I ova kriza je prolazna. Trajaće dok je i nas."

"Javila se i levica. Da odmori desnicu."

"Na državu potrošim pola plate. Ona na mene ni pet para ne daje."

"Otkrili su mu posao. Samo još da nađu od čega je stručan."

"Oče, grešio sam. U izboru stranke ."

"Gde se dvoje svađaju, treći *ebe."

"Hrani dete da te ujede za dušu!"

"Lepu su nam zadužbinu ostavili. Da vraćamo njihove dugove."

Policajka i ja idemo ruku pod ruku. Da joj mogu videti lice ispod maske, moglo bi se reći da sam, posle dosta vremena, imao i pravi izlazak."

"Zimi se dobro obučemo, pa izgled zavara. Niko ne vidi da smo gola govna."

"Kad god se desi tragedija u krevetu, režiser je moj komad."

"Moja porodica je toliko bogata da jedemo nekoliko puta dnevno. Ja doručkujem, žena ruča, a deci dajemo ostatke večere."

"Ko hoće da oseti gornju granicu bola, neka uvuče ruku u kacu sa kiselim kupusom."

"Političari su nam netalentovani. Nemaju sluha za narod ."

"Neki političari su takve ljudske veličine da im je malo jedno radno mesto."

"Svaki sistem ima grešku. Mi smo pogrešili u izboru sistema."

"Bio je bolesno amiciozan. Do groba."

"Pažljivo vozite. Možda baš vi kaznom finansirate spavanje poslanika u Skupštini."

"Potrebne su nam korenite reforme. Dosta smo bili tikve bez korena."

"Narod nema šta da jede. A političari se naslađuju njegovom mukom."

"Svaki sistem ima grešku. Mi smo pogrešili u izboru sistema."

"Ovu državu ne možemo uhvatiti ni za glavu ni za rep. Ali, može ona nas uhvatiti za k...c."

"Svaka vlada mi je kao devojka. Draža mi je bivša."

"Izdao sam knjigu. Ceo dan sam buljio u televizor."

"Birali smo govna. Sad smo u sranju."

"Ne dam se. Ali tražim da mi se da."

"Neki vole da stoje čvrsto na svojim nogama. Ja volim da stojim čvrsto među ženskim nogama."

"Svaku uspešnu pljačku u Srbiji izvede istoimeni pljačkaš. N.N. lice."

"Moja žena ne igra fudbal. To ja ne umem da plešem."

"Bila je ružno pače. Posle je porasla u glupu gusku."

"Nikad neću zaboraviti trenutak kada je Dačić postao premijer. Mada uporno pokušavam."

"Svuda se osećao kao kod kuće. Nije se kupao."

"Nekada je težinu bračnog života lakše podeliti na troje."   

"Sreća naša pa imamo Rtanj. Inače bismo propali."

"Nemamo slobodnog vremena jer vremenu robujemo."

"Volim leto jer je lepota više prolazna nego zimi."

"Politika je umetnost. Zato su političari namazani svim bojama."

"U demokratskom društvu svako može postati predsednik. Nažalost."

"Nisam bezopasan. Od oružja imam britak jezik i um."

"Osećam se dvadeset godina mlađe od svoje starosti."

"Snega ima dovoljno. Svega drugog premalo."

"Svaka religija boluje od viška vere u sebe. A manjka vere u ljude."

"Nedelja mi se sastoji od dva dana života i pet dana čekanja da se taj život vrati."

"Žene muškarce vole zbog njihovih grešaka. Ja, recimo, ne umem da štedim."

"U detinjstvu i starosti brineš samo o sebi. U mladosti, baš te briga za druge."

"U Srbiji najbrže obole ljudi sa zdravim razumom."

"Imaju žene moždane vijuge. Ali muškarci više cene linije bokova."

"Sa temperaturom smo u minusu. Sa standardom na nuli."

"Žene koje je teško osvojiti nisu poštene. Samo su iskusne."

"Žene usvojile novu strategiju osvajanja. Zavedi, pa vladaj."

"Cena Miškovićevog izlaska na slobodu je izlazak Srbije iz dužničke krize."

"DEATH - collecting people!"

"Prvi romani na lomaču se bacaju."

"Sve se nema, a razbacuje se sneg po ulici."

"Koliko je život skup, mnogi su počeli da se razvode i iz ljubavi."

"Ne znam šta ću sa roditeljima. Istekla im garancija za povraćaj."

"Prvo je bio niko i ništa ,a onda je našao vezu za posao. Sad samo ne radi ništa."

"Žalim svoje prethodnike. Oni mojim roditeljima nisu uspeli iz prvog puta."

"Volim ideju braka. Ali, u tuđoj praksi."

"Kad je Krkobabić bio dečko, Stara planina je bila mlada."

"Izbegavam stranke. Ne bih mogao biti u istoj stranci sa budalom kao ja."

“Država će probleme gurnuti u dubok sneg. Nema više mesta pod tepihom."

"Još smo na konju. Pojeo vuk magarca."

"U našem bolesnom društvu najveća je sreća kad si zdrav."

"Dubinu naše krize osetim kad vidim koliko su ljudi spremni duboko da zarone u kontejner."

"Naučio sam papagaja jednoj svojoj korisnoj veštini. Ćuti kao zaliven."

"Čuvajte se snega. Goji."

"Nije lako biti plavuša. Osetio sam to na svojoj kosi!"

“Leo Mesi prestigao Gerda Milera po broju golova u sezoni. Neka se javi kad prestigne Maju Gojković po broju promenjenih stranaka."

"Sve velike civilizacije se ponose čajem: kineska, ruska, engleska, indijska, šumadijska..."

"Probio je led. Spavao je sa frigidnom ženom."

"Našao sam muziku koja mi odgovara mojoj konstituciji. HARD rok."

"Mnogo rizikujem u ovoj igri. Stavio sam sve na život."

"Ponekad, posle ručka, volim da zapalim. A da ne platim račun."

"Na proslavi Smaka sveta da peva Ekrem. Kad je horor, nek je s muzikom."

"Manje jedi, manje misli, manje pričaj. A ja - sve manje hajem!"

"Srbija je na umoru. Otud ovoliki lešinari i grobari."

"Komunalno preduzeće "CRNA REKA". Jer znamo da lopatamo."

"Moj recept za brak je meko srce. I tvrda glava otporna na papuče."

"Seks je kao matematika u školi. Deliš krevet sa nekim koji ti oduzme dah. I obavezno ga ponavljaš."

"Prazninu između njih u krevetu, najčešće je popunjavao srednji prst."

"Seks je za mene često nemoguća misija. Iskreno, nisam ni Tom Kruz."

"Ne znam ja ništa o neveri u braku, pitajte moju devojku. Ona ima brak."

"Zanemario sam kljuse. Uzdam se u u se, na se i poda se."

"Ko je deltio, deltio je."

"Naši ljudi u inostranstvu jedu karton i kupuju stanove. Mi ovde jedemo karton, a nemamo ni za hleb.Sigurno je tamo karton hranljiviji."

"Kad mi se neki status otima, ja ga udarim gde najviše boli. Po dilitu."

"Došlo je vreme za donošenje novogodišnjih odluka. Ja sam odlučio da sve to prolongiram do sledeće Nove godine."

"Neće biti sajma automobila 2013. Pa gde sada, za onako male pare, lepoticama da pregledamo prednji i zadnji trap?"

"Da imam pravo na jednu grešku u životu, zgrešio bih s tobom."

"Žena mi je sumnjiva. Sve mi veruje."

"Neisplaćene plate postaće krivično delo. I ovako male su već čist kriminal."

"Ovakva Crkva može samo u grob da nas otera."

"Menjam deset herojskih poraza za jednu kukavičku pobedu."

"Možda je tajna kineskog uspeha to što jedu pse? Mi smo dokaz da od jedenja govana nema nikakvog napretka."

"Srpski fudbaleri prete da će prestati da igraju fudbal. Biće to manja tragedija nego trenutak kada su počinjali da ga igraju."

"Probudim se i ponovo sam u Srbiji. Kakva noćna mora."

"Za neke je naš pasji život mačji kašalj."

"Aforizmom guram prst u oko političarima. Šta ću, i oni su od mene napravili slepca."

"Žena mu je krš. Stalno je kod automehaničara na servisiranju."

"Mislili smo da je vizionar. A on nije video dalje od nosa."

"Kod nas ništa državno nije na prodaju. Samo na poklon."

"Danas nam je - nikad bolje. Sutra - samo gore!"

"Čuo sam da žene redovno glume orgazme. I ja redovno glumim da imam seks, pa se ne hvalim time."

"Država nam je cirkus. Samo što, umesto zeca iz šešira, uvek izvučemo majmuna iz glasačke kutije."

"Ljudi mi prvi put umru kad promene broj mobilnog telefona."

"Za seks su veoma važne dimenzije i izdržljivost muškarčevog novčanika."

"Zbog krize, skraćen je petogodišnji plan Vlade. Opljačkaće nas za dve godine."

"Predsednik Amerike političke odluke donosi u Ovalnoj sobi. Premijer Srbije nad ovalom."

"Pravda nosi povez preko očiju da ne gleda kakav je sve ološ jebe."        

"On je čovek koji lako menja agregatno stanje. Nekad je izmišljao vruću vodu, danas prodaje maglu."

"Pošli smo grlom u jagode. Završili u govnima do guše."

"Njegova firma je društveno odgovorna. Za većinu problema."

"Standard radnika je rekordan. Na istorijskom minimumu."

"Hvale se političari da nam je pamet najveći izvozni potencijal. Zar smo toliko glupi?"

"Ne verujem u Deda Mraza. Otkad je prestao da me podmićuje poklonima."

"Boravak na zimskom vazduhu prija samo onima koji imaju para da ga priušte."

"Nema snega ni za nos!"

"U Srbiji mi ništa nije palo sa neba. Osim govana na glavu."

"Moje kose, moji snovi!"

"Budimo ozbiljni, iako smo ludi!"

"Neki pisci oplemenjuju svet svojim pisanjem. Neki svojim nepisanjem."

"Nešto mi smrdi u ovoj koaliciji. Nastala je kao truli kompromis."

"Neki ljudi su ko Lea Kiš. Upadnu tako u nedeljno popodne i pokvare ga."

"Prelazim na mikrobiotičku ishranu. Živim od mrvica."

"Aforizam treba da pogađa u mozak čitaoca. Nažalost, često omaši."

"Svaki novootvoreni srpski put vodi u ćorsokak."

"Ne moramo brinuti za smak sveta. Ako naši političari uzmu da ga organizuju, sigurno će propasti."

"Ovo traženje G tačke komplikovanije nego potapanje brodova."

"Neke žene obožavaju pravilo - Čist muževljev račun, duga ljubav."

"U trci sa vremenom, najbolje je trčati na duge staze."

"RTS je serijski ubica."

"Proričem sudbinu muškarca gledanjem u vagine.

Vaš ginekolog"

"Seks je za neke precenjen. Naročito oko 20. u mesecu."

"Licemerno je u državi koja je ispušila zabranjivati pušenje."

"Osećam se ko tupa olovka. Deca me ne zarezuju dva posto."

"Volim za sebe da kažem da sam hedonista. Samo kažem jer nemam para da budem."

"Moja deca nisu gojazna. Redovno im odvajam od usta."

"Ne tražim mnogo. Jedna vaša nepristojna ponuda bi me pristojno obezbedila."

"Situacija kod nas je jednostavna. Prekomplikovana za običan narod."

"Nije vođa kriv. Mi smo slepci."

"Još nismo pronašli nestale iz prošlih ratova, a već došlo vreme da šaljemo nove da ih traže."

"Hajde da zakopamo ratne sekire. Odavno su izmislili raketne bacače."

"Nema potrebe za prisluškivanjem. Zna sedobro da jedni o drugima mislite sve najgore."

"Da mi je znati gde mi je bicikl, pa da budem kompletan k***c."

"Svaka barbika sanja da je uKENja jedanput."

"Ja jesam za jedinstvo. Ali ovo bratstvo mi je nekako sumnjivo."

"Nacionalizam bukti na Balkanu. A oni ga uporno gase benzinom."

"Jedni nas vuku na Zapad, drugi nas guraju na Istok. Zato smo i izgubili kompas."

"U Srbiji se živi da bi se preživljavalo."

"Ima neke simbolike u tome da je Agrobanka i zvanično propala kad su zatvorili Kasu."

"U mojoj porodici delimo sve. Najčešće veliko ništa."

"Ljudi najviše lažu kad se zaklinju. Majke mi!"

"Svi su Srbi cvećke. Ali Lale posebno."

"Pomračenje meseca je mnogo kraći period nego pomračenje života u kome mi živimo."

"Nisam nešto rad poklnanjati organe. Životno sam vezan za njih."

"Nikad nije srljala u izboru ljubavnika. Volela je prvo da ispipa situaciju."

"Situaciju u busu bila je pod kontrolorom."

"Dva puta žena je pretila da će ga ostaviti. Treći put i Bog pomaže."

"Bio je loš ljubavnik. Ali dobro je trpeo prevaru."

"Mi svima smemo da pogledamo u oči. Naročito slepcima većim od nas."

"Tražila je bar jedan dobar razlog da me napusti. Nisam škrtario."

"Kad ubiju boga u tebi, postaneš đavolski dobar čovek."

"Dobar ekonomista ulaže u Viagru da ne bi kupovao skupe ogrlice."

"Imam razumevanja za lopove. Njima se ne isplati biti pošten."

"Od pametnog čoveka mnogi imaju koristi. I od glupog, takođe."

"Svaki muškarac poistovećuje se sa svojim autom. Ja sa svojim delim izduvne gasove."

"Preplavile me suze. Presušio mi novčanik."

"Ovaj svet je premali za oboje. Zato ti ga poklanjam."

"Brak ti konačno otvori oči i pokaže koliko je ljubav slepa."

"Mora li ženama biološki sat da zvoni u 6 ujutro?"

"Trzala je samo na krupnu ribu. A posle se žalila da joj je muž som."

"Obezbedio sam porodicu do kraja zivota. Navukao sam im bedu na vrat."

"Srpska životna filosofija je mazohistička. Životarimo i puštamo druge da nas jebu."

"Žrtvovao sam pešaka na semaforu da bi na vreme stigao do svoje kraljice."

"Ženina reč je zakon u kući. Kao i svaka opozicija, ni ja ga ne poštujem."

"Pojavio se auto za njihova preosvestenstva - EPISKOPEL."

"I ćoravu koku ubode petao."

"Sutra je novi dan. Za nas nista novo."

"Usamljen kao hiljadarka u mom novcaniku."

"Ne stajte mi na žulj. Bušne su mi cipele."

"Koji bizmismen ima više ćerki-firmi, taj je tatko."