понедељак, 29. октобар 2012.

KO JOŠ NIJE ČUO ZA HARMSA?

Na sajmu mode i prehrambenih proizvoda susrela su se dva pisca, gospođa Basaro i gospodin Basala. I dok su navlačili omote za salamu i častili se pelerinama u mrežicama erotskih čarapa, razmenjivali su iskustva o svojim radovima.
- Draga moja Emanuela, kakva se to fama širi o vama da ste postali egzibiciklista?
- Hihihihi, ne znam ja ništa, ja sam plavuša.
- I rekoše još da ste čitaniji nego onaj Parkinson koji je oboleo od Alchajmera.
- Hihihihi, ne znam ja ništa, ja sam plavuša.
- Odajte mi tajnu vašeg spisateljskog umeća, tako vam Mein Kampfa!
- Hihihihi, ne znam ja ništa, ja sam plavuša.
- Da li vi, ženo božija, imate uopšte mozga?
Utom dotrča masni, muvama prekriveni mesar, noseći među svojim debelim zatupastim prstima smotuljak.
- Gospođo Basala, vaš mozak, trista grama, kao što ste i poručili.
- Hihihihi, ne znam ja ništa, ja sam plavuša.
( Moji pokušaji nadrealizma, vol 4)
                               *******************************
 Opet kasnimo. Nikako da negde stignem na vreme. U stvari, ja uvek stižem na vreme, ali je to u poslednjoj sekundi. Dok se mlađe dete panično drži za zadnji sic automobila, ja rušim sve rekorde i pravila, obilazeći automobile čiji vozači bahato idu negde deset minuta ranije i to rade polako. Krajičkom oka vidim kako moj komšija u punom galopu trči vitlajući kišobranom kineske proizvodnje za dve osobe. Ispred njega, takođe u galopu, trči njegov unuk i nešto viče. Zbog urlanja mojih bednih 66 konja ispod haube ja ne čujem šta on viče, ali vidim da se trudi. U magnovenju kočim i otvaram vrata nudeći im prevoz.
- Prati onu babu!!!, urla komšija na moje desno uvo.
Papučica gasa probija gumene podne obloge, takođe kineske proizvodnje. Deca vrište na zadnjem sedištu, a mi jurimo za babom koja trči nekoliko desetina metara ispred nas. Nemam vremena da pitam za uzrok ovoj jurnjavi, a nema ni smisla, to je komšija i treba mu pomoći. Jeste da mi je nekoliko lopti probušio, da me je stranim plaćenikom zvao, i vojnoj muriji prijavljivao, ali, ko o tome još vodi računa.
Manirom Harija autom preprečim babi put. Ona naleće na još uvek vruću haubu i premeće se preko nje. Ja istrčavam, noseći u ruci ključ 16, poljske proizvodnje, i počinjem da nabadam babu, sve u službi dobrosusedskih odnosa.
- Oprostite, gospođo, ispala vam penzionerska povlastica za vožnju, bez daha sriče moj komšija, dok ja lagano umirem od sramote. Deca su se zaigrala igrica na pametnom telefonu. Mislim da je bio HALFLIFE.

( Moji pseudoharmsizmi, vol.1. RL)
                               **********************************

Prvi kupac se mahnito probijao kroz masu fiksirajući očima knjigu u žutom povezu.
- Jednog Harmsa, molim!
Prodavac je upakovao knjigu koja je brzo nestala pod pazuhom kupca.
Nedugo zatim, za pultom se pojavio i drugi kupac koji je, pažljivo osmatrajući okolinu, tiho prozborio:
- Jednog Harmsa, molim.
Knjiga, zapakovana u crvenu kesu, nestala je u gužvi kao i njen vlasnik
Treći kupac stvorio se ispred prodavca, a da ga ovaj nije ni primetio.
- Želim Harmsa.
Četvrti je prišao razmećući se svojom novom garderobom i skupim telefonom.
- Želite li i vi Harmsa?, upita prodavac, verujući u čuda.
- Ne, ja ću pola kila od plećke, ali možete mi uviti u tog Harmsa, čuo sam da piše kratke priče, znači, brate, koristi malo olova!

(Moji pseudoharmovski pokušaji, vol.100
                                 **** *******************************

- Draga, dodaj mi muhoprc da ubijem muhu na zidu.
- Ali, dragi, Alfons je mrtav već nekoliko decenija.
- Koji Alfons? Dode? Taj je mrtav već više od veka, draga.
- Dragi, ptica Dodo je mrtva več nekoliko vekova, i ti to dobro znaš.
Godo nije došao Liciju i Poku od kako je sveta i veka, pa ništa. Džabe ste trošili vreme na čitanje prepirke ovih zaludnih enciklopedista.

( Moji veliki pseudoharmsovski pokušaji vol.99)

недеља, 14. октобар 2012.

Oproštaj



        Žuta tačka na ruci je pekla.Strahovito.Nije pomerao ruku.Trpeo je.Kroz prozore oblepljene novinama zrak svetlosti se probijao kroz desno oko Mika Džegera, oko koje je sam probušio, nekada, cigaretom.Svetlost je,poput lasera, spajala Džegerovo oko i njegovu golu ruku.Prineo je cigaretu do tačke gde je svetlosni laser palio kožu.Dlačice nestaše u toploti,a koža zacvrča,šireći miris nagorelog mesa mračnom sobom.Mladić trže ruku.Nije izdržao.Utom se, iz donjeg dela prostorije, začu tresak tanjira i tiha psovka.
 – Jebi ga,bolan, kako mo’š živit u ovakvom mraku?
 – Vežbam, Mladena,vežbam. Vežbam za mrak. Polarni.
– Vežbaš, u kurac,vrat sam mogla slomiti! I kad ćeš već jedno otić’ u tu Norvešku?
– Jednog dana, otići ću.
- Koliko li je sati?, reče žena otvarajući vrata mansarde i svetlost,poput talasa, nahrupi u sobu.
– Dva je popodne, odgovori mladić, dlanom sekući  snop svetlosti.
– Joj, jadna ti sam, ubiće me moj Mirko!
 – Neće, ne boj se, kad te dosad nije ubio. Evo ti nešto para,za cigare i to.
-  Ne jebem se ja sa tobom zbog para, majmune.
- Znam,Mladena, no uzmi, svakako.
Vrata se zalupiše i nasta mir. Mladić ugasi cigaru i okrete se ka zidu na kome je visila karta Evrope. Prstom povuče pravu liniju od Balkana do Norveške. Nasmeja se i utonu u san.
          Iz sna ga trže lupanje o vrata. Sa svakim udarom, tanke iskre svetlosti provaljivale su u stan. Zgrabi tešku pepeljaru i naglo otvori vrata.
-Šta je,šta si se usr’o, nije Vojna policija! Na vratima je stajao visok,krupan tip, sav u crnom, sa crvenom beretkom natučenom na kratko ošišanu glavu. A pored njega, stajala je Sofija, držeći u ruci sportsku torbu.
- Šta hoćeš,Vuče?, upita mladić, trudeći se da mu glas bude miran,dok je prstima stezao pikslu.
- Hoću da mi pričuvaš Sofiju, odgovori ozbiljno Vuk, dok sam ja dole. Idem da branim Srpstvo.
- Misliš, da ga oslobodiš. Novca i stoke.
- Slušaj, ne seri jer ću te zubima zaklati. Ovo i nije bila moja ideja. Njena je. A i ti bi mogao da nam pomogneš, a ne tu samo da se drogiraš.
- Ja sam svoje odslužio,Vuče.
- Jesi, kurac! Nema odmora dok je srpskih neprijatelja. Ćao, luzeri!,veselo reče Vuk, poljubi Sofiju nekako krvnički i sjuri se do ulice, gde sede u džip koji ga, uz škripu guma, odnese iz njihove ulice.
Sofija se lagano, da ga ne dodirne, provuče u sobu.
-Hoćeš li ti ući, ili ćeš tako go i dalje provocirati komšije?
           Pogleda dole i vide da, osim piksle u rukama, ništa nije narušavalo prirodni izgled njegovog nagog tela. Sedeli su dugo,govorili bez reči. Na stolu cigarete i flaša vina, sve praznija.Smejali su se, podsećali detinjstva,školovanja,studiranja.
-Kad ćeš prestati živeti kao u brlogu?, upita Sofija.
-Onda kad se useliš kod mene, odgovori mladić.
-Evo, sad sam se uselila,hajde da sredimo ovo, veselo reče ona. Uhvatio ju je za ruku.
-Neka, sutra ćemo. Kasno je. Reci mi samo, zanima me, zašto Vuk?
Osetio je kako se njen pogled hladi na njegovom licu.
-E, zajebi. Nisi bio tu kad je trebalo.Zato.
Izgubila se besno u kupatilu. On je zapalio još jednu cigaretu. Nešto kasnije, bez reči se uvukla u njegov krevet i okrenula mu leđa, licem prema karti.
-Sofija ... Reči mu stadoše u grlu. Njena leđa su se u pravilnim razmacima dizala i spuštala. Spavala je.
Prohladna zora krvavo se dizala na istoku. Stajao je,sa cigarom u ustima, u gomili.
-Nikolić,Nikolić Igor! Nikoliću, jesi li tu? Bacio je cigaru i pošao ka oficiru.
Na stolu u njegovoj sobi, pored prazne boce, bila je koverta. U njoj karta za Norvešku i novac. I pismo za Sofiju, da ga se seća.


субота, 13. октобар 2012.

Nešto plavo, nešto staro i nešto moje



Rad je stvorio čoveka. Kad naplatim rad, osećam se kao majmun.

U prvom minutu izborne tišine, Srbija da ožali sebe.

Mi od međunarodnih puteva priznajemo samo ćorsokak.

Političari vedre i oblače Srbijom. Zato i jesu elementarna nepogoda.

Bog je sedmi dan odredio za odmor. Nije samo rekao da li u mesecu ili u godini.

Ražnjevi. (P)okretačka snaga našeg društva.

Da je pametniji, Sizif bi poravnao brdo. Ovako, ko ga *ebe.

Vratiće se ptice u Srbiju. Kad preletači krenu da menjaju stranke.

Dosta stranačkog zapošljavanja. Sad malo koalicionog.

Ja bih uradio nešto ludo, ali mi je slab koalicioni kapacitet.

Otkad su žene dobile pravo glasa, više nisu zaćutale.

Žene su genetski modifikovane za ljubav. Muškarci su genetska greška.

Za Ivicu su glasali Šabani i Bakute.

Još se ni listići nisu ohladili, a oni bi da dele imovinu.

Ko u Srbiji čuva dugme za CLEAR RECENT HISTORY?

Većina nas intelektualno sposobnih smo životno nesposobni jer život ovde nema veze sa mozgom.

Zaigrali smo na kartu Kosova. Zato smo i tropa.

Nas sa Evropljanima vezuju čvrste veze. Kriminalne.

Mi smo nebeske visine dostizali na turskim kočevima.

Političari su mnogo impotentni kad stalno traže da ih podržimo.


Molim političare da mi se izbuku iz bulje. Kenja mi se od njih.

Nekim muškarcima ljubav dolazi preko stomaka. Drugima brak.

Sizif je sjebao stenu jer je bio uporan.

Dok god čujem:" U moje vreme ...", znam da MOJE vreme još nije došlo.

Efekat leptira - četiri godine će nas držati začaurenim, a onda će odlepršati.

Nekad žene sa kraćom kosom. Danas žene sa kraćim jezikom.

Kad naiđete na zid, upotrebite glavu!

Gospode, hleb naš nasušni daj nam danas! A za uz hleb ćemo se snaći.

Promenili smo modni detalj. Umesto slepačkog, nosimo prosjački štap.

Kad mršavim, činim to od glave. Tamo preliva.

Mali Ivica od palube postaće kapetan na belu lađu.

Moje duhovno bogatstvo ograničeno je telesnim siromaštvom.

Prošli su svi moji vozovi. Ostaje mi da taljigam do kraja.

Imam razumevanja za ljude koji prođu pored kontejnera i zavire unutra. Znam da im je stalo do istine na izborima.

Nemaju kud da nas vode. Tapkamo u mestu.

Od ovoliko izbornih krugova, zavrtelo nam se u glavi.

Dok njih boli glava od izbora, narod zabole qrac.
Džabe im diplome kad su pali na ispitu kod naroda.
Jedino u Srbiji, dve nule u zbiru daju 3.000.000.
Kad se u Srbiji saberemo i oduzmemo, još uvek ostajemo podeljeni.
Đoković ima jedinog Vajdu od ovih teških vremena.
Rešenje problema nije u razlici mišljenja, već u zbiru ideja.
rpski razlomak - dva Srbina u tri partije.
Zamagljen mi je pogled na život. Nije mi obrisana prašina na Tv-u.
Dok je jedan narod, a beskonačno problema, neće biti rešenja.
Nestala je hemija između nas. Ostala je čista fizika u krevetu.
Kad združimo naše činioce, posle 9 meseci čeka nas proizvod.
Iz jedne rupe u život, u drugu iz života.
Na život se žalimo, ali ga još više želimo.
Povisim i ja glas. Kad sam pred ogledalom u kupatilu.
Prigrlio bih ja život, ali se on mnogo otima.
Englezi su za vladara imali Džona bez Zemlje. Mi imamo Tomu bez Diplome.
U Rusiji je bio Ivan Grozni. Kod nas je Toma Grobni.
Naši kraljevi su izlazili iz opanaka, a predsednici iz limuzina.
Ако Тома подржи Бориса, хоће ли овогодишњи Прајд бити организован на државном нивоу?
Нисам сигуран да сам изабрао прави пут у животу. Много сам скренуо!
Французи су у историји имали Филипа Лепог. Наш Борис Лепи је отишао у историју.
Има живости у нашем раду, али мало рада у нашим животима.
И мушка батина је из раја изашла.
Економија нам је противречна. Плате су нам мини, атрошимо их у Максију.
Ситуација је тужна. Грцамо у дуговима.
Боље је жену на ку..у носити, него на души.
То што се политичари окупљају у Старом двору не значи да су аристократе. Пре бих рекао, дворске будале.
Ovaj narod fobičan je od boljeg života.
Nova vlada će biti vlada kontinuiteta. Nemoći i pljačke naroda.
Naša glupost ih je održala, njojzi hvala!
Ne znam ko je bio krtica u pregovorima, ali znam ko je bio prase.
Ova Vlada radiće udarnički, kao jagnjeći brigadiri.
Nema povratka nazad. Pa i nema, kad si priteran uza zid.
Rashladim poljupce, pa ti ih privijem uz vrele usne.
Izborna matematika je jasna. Što više podela među narodom, to više raspodela moći.
Ljubav je kad jedno od drugog tražite malo, a dajete sve.
Dugo je čekala na princa. Zato je zajahala mnoge konje.
Kosovo je duša Srbije. Šteta što nam na nos izlazi.
Žensko srce je tvrđava na brdu sumnji i propitivanja. Kad osvojiš tu tvrđavu, u njoj te uvek zatekne duh bivšeg, koji te drži u strahu.
Junaci sa Kosova izborili su se da RTS 1389 puta reprizira "Boj na Kosovu".
Smisao Vidovdana je žrtva junaka na polju, a ne žrtveno jagnje na stolu.
Deca nisu smetnja braku. Deca su samo smetnja seksu u braku!
Kako da sa tobom pričam kao sa odraslom ženom, kad ti je moj život igračka?
Nekad se ljubav eksira kao pivo. A nekad se u njoj uživa kao u starom vinu.
Slobodni zidari u Srbiji - sezonski radnici bez posla.
Uzalud je budiš, Branko, promenila je broj telefona!
Nekim ženama je važan spoljašnji izgled, nekim unutrašnja lepota, a neke jednostavno kupe nove cipele.
Čuvaj ženu ( muža) da ti duže traje. Kad si već osuđen na doživotnu robiju, da služite zajedno.
Brak je kad široko otvorenih očiju posmatraš rezultate trenutka sužene svesti.
Neće oni da formiraju Vladu, no da se formatiraju u fotelje.
Ivici će sve u Vladi da teče ko Miljacka.
Ljubav možda jeste slepa, ali ljubomora ima i oči i uši svuda.
Mora da su tajfuni na odmoru kad se ovi zaigraše formiranja vlade.
Oni tvrdo pregovaraju, mi tvrdo najebavamo.
Kad Zemlja ima visoku temperaturu, svi su bolesni.
INAUGURACIONA PESMA NOVOG PREMIJERA
(MILJACKA)
Ja sve ove dane, sedim po kafane, i čekam na tvoj mig.
Ja sve ove dane, moj Tomo, jarane, čekam da me zovneš,
da vidiš da nisam za njih.
Jednom sam rek'o, nisam porek'o, da si za mene jedini.
Mene su zvali, nisu mi dali, da budem premijer ispred njih.
Ko bi rek'o, mili moj DeeSe, da funkcija nova me ponese,
da ne mogu tebi doć', da Vučiću idem u pom
oć! X2
Ja sve ove noći čekam kad ću doći, Tomo, u kabinet tvoj.
Ja sve ove noći živim u samoći jer samo tako mogu biti premijer tvoj.
Ko bi rek'o, mili moj DeeSe, da funkcija nova me ponese,
da ne mogu tebi doć', da Vučiću idem u pomoć! X2
Mi smo prošlost izgubili još na Marici, a budućnost ćemo izgubiti sa Ivicom.
Ugazio je u sopstvenu laž pa sad smrdi okolo.
 Kad na razvalinama srca pokušaš da zidaš novu kuću ljubavi, znaj da temelji neće izdržati.
Ako nam umre država, hoćemo li mi biti ožalošćena porodica, ili vesele udovice?
Mi smo mazohistički narod. Voajerišemo tuđu sreću.
Kad beskičmenjaci kolo vode, saplićemo se o repove.
Klimavo je ovo leto ako nemaš klimu.
Danas sam, posle 5 godina, seo na bicikl. Zaključio sam tri stvari o svom životu:
1. To što hodam kao Džon Vejn nije zato što sam dobar frajer, već zato što mi je koleno u defektu.
2. To što me boli dupe za sve nije moj stav prema životu, već začetak hemoroida.
3. Vožnja bicikla ne skida kilažu jer sam usput pojeo tri kila nekih letećih stvorenja!
Zašto svi bunari želja imaju rešetke? Nekom je želja, možda, da se ubije skokom u bunar.
Sličnost između Golog otoka i Briona je da ste za posetu oboma morali zaslužiti poziv.
U ljubavi je prevara dozvoljena samo prilikom brojanja poljubaca.