VOLIM RASPRODAJE. UVEK KUPIM NEŠTO ŠTO MI NE TREBA

 

"Posle sedam dana rada, poslanici će ići na neformalni odmor o kome mi ostali formalno možemo samo da sanjamo."

"Smrti nema bez avatara na lajni bandere."

"Ljudi koji insistiraju na apsolutnom dobru, nose u sebi klicu zla."

"U paralelnom univerzumu, paralelni univerzum nema značaja."

"Uhvatili su ga sa rukama u tuđim džepovima. Tražio je mrvice."

"Premijer otvara lokalne puteve. Jer globalno smo u ćorsokaku."

"Treba ćutati o stvarima koje se daleko čuju."

"Moderni Srbin je izotop srednjovekovnog Turčina."

"Samo vrednim radom i trudnoćom je zaslužila mesto u firmi."

"Ostaćemo večito mladi u ovoj zemlji u kojoj je vreme stalo."

"U modi su spiskovi. Platni i sve po."

"Politički pluralizam u Srbiji znači množinu funkcija.

"Kad žena prekrsti noge, tu ni Bog ne pomaže."

"Svaki početak je težak. Naročito kad ne znaš kako da počneš."

"Na kraju životnog puta stoji znak radnika sa lopatom."

"Počeću da zapisujem jer zaboravljam. Problem je što sam prvo zaboravio da pišem."

"Pređimo odmah na kasnije."

"Ironija je što sam se usrećio otkad sam uveo nesreću u kuću."

"Progledaćemo tek kad nam se sklone sa očiju."

"Mnogo sam pokvaren. Istekao mi rok trajanja."

"Sreća je urbani mit. Srbi znaju zašto."

"Dobro je što imamo lepu modelsicu u Skupštini. Dosad su poslanici bili samo glupi."

"Ne razumem ja ove moderne tehnologije. Kako sad da elektronskom novinom ubijem komarca? Kako?"

"Džabe nam Facebook, Twitter i Yahoo, kad će pošta uvek biti poslednja."

"Nekada su gladni pevali o slobodi. Danas, pevaju o robiji. Tamo bar ima zagarantovanih obroka."

"Džabe što je seks dobar za zdravlje kad ga nema ni za lek."

"Ne treba nama ulaz u Evropsku uniju. Nama treba izlaz iz ove situacije."

"Hrvati bi pružili ruku pomirenja preostalim Srbima. Samo kad bi ih pronašli"

"Nova guvernerka zna rešenje za izlazak iz krize. Podeliće narodu ružičaste naočare."

"Moja glava je dokaz globalnog zagrevanja. Tamo gde je nekad bila prašuma, sad je pustinja."

"Na škakljiva pitanja odgovarajte smehom."

"Ljude, koji imaju promaju u glavi, zamolite da zatvore usta na trenutak."

"Kad na televiziji krene pusto tursko , ulice opuste."

"Neke žene su takve čistunice. Izigravaju princezu na zrnu praška."

"Vreme je za timski rad. Oni sa vodom u ušima da gase one što im je dogorelo do noktiju."

"Naše je prokletstvo što mislimo da nam je sreća poklonjena, a nesreća zaslužena."

"Srpsko društvo je u recesiji. Sad mesto kusura ne vraćaju žvake, već bezvredne dinare."

"Odneću večeras epsku pobedu. S tobom ili na tebi."

"Sad mi je lakše. Ova naša nesreća je nečija sreća u paralelnom univerzumu."

"Dobio sam novog člana porodice. Radim za ženu, decu i frižider."

"Moje ruke su u savršenoj koordinaciji: Što leva uzme na bankomatu, desna odmah potroši u marketu."

"Raspad Jugoslavije desio se jer je bilo premalo glavnih gradova po glavi stanovnika."

"Na raskrsnici života, skrenuo sam levo, putem srca. Razum je ostao daleko."

"Subota. Dan kada Žikinu šarenicu pratim uživo na pijaci."

"Srpska pijaca je mesto gde ima više baba nego zuba."

"U jedno sam siguran. Kad poskupi hleb, niko ga neće tražiti preko pogače."

"Da se spaja neradni staž, ja bih već u penziji bio."

"Ne bih voleo da mi je devojka lopata. Moje dupe to ne bi podnelo."

"U Srbiji se gradi sve više crkava. Ne zato što je narod religiozan, nego da nam već jednom odzvoni."

"Ja sam od Evrope čuo samo za Parizer, Hamburger i druga sranja ..."

"Ostaviš tako neku svežu misao na FB, a ona svene među onim bajatim fotkama."

"Mi goste dočekujemo hlebom i solju. Za više i nemamo."

"Dobro je da Srbija nema more. Ne bih mogao da zamislim Guču, Exit i beogradske splavove na jednom mestu."

"Naši kapitalni primerci ne sudaraju se na brvnu, već na koridoru."

"Gladni smo života jer su nas hranili lažnom nadom."

"Glave su nam toliko u oblacima da ne primećujemo u kolikim smo govnima."

"Molim nadležne da uvedu termin- sveštenička mafija. Koliko su oni ljudi u grob oterali ..."

"Svaki muškarac sanja da se oženi dobrom ribom. Jedino ona, i kad ne zatvara usta, ćuti."

"Zabrinut sam za svoj seksualni život. Toliko puta dnevno opštim sa majkama nepoznatih ljudi ..."

"Angrobanka - jer je novac građana davala na veliko."

"Sada je kriza. Zato partije ne odbacuju istrošene partijske kadrove."

"Čim čuju reč "popust", žene se maksimalno opuste!"

"Nekada su udarnici na kraju dobijali orden sa vencem zasluga za narod. Danas, na kraju, ne dobijaju ni venac."

"Da su se na balkonu pojavili olimpijci iz matematike, masa bi ih kamenovala uz povike:" Ua, štreberi!""

"Volim društvo. Zato kod mene nesreća nikad ne dolazi sama."

"Naš univerzalni recept za testa. Na vrelom ulju popržiti sitno seckan crni luk. Oh, wait ..."

"Svi znamo gde su naši krupni igrači iz senke. U senci palmi na pacifičkim ostrvima."

"Zaturili smo negde bolji život. Sve mi se čini da je kod nekih srećnih ljudi koji broje porodično blago."

"Ne rasipajte ljubavne bisere. Pokupiće ih neko i zakititi se njima."

"Na našu tragediju nikad neće pasti zavesa. Ukrali je mangupi."

"Nikako da uhvatim ravnotežu sa poslom. Padam na nos od njega."

"Danas je teško sasuti nešto kolegi u lice. Prvo mu treba izvući glavu iz šefovog dupeta."

"Drvo se na drvo oslanja, čovek na čoveka. A žena? Žena se oslanja na kreditne kartice."

"Srbija je idiot proof država. To mi je jedino logično objašnjenje zašto još uvek postojimo."

"Novi Fića ide na američko tržište? Šta, Kinezi obustavili isporuku privezaka za ključeve?"

"Od hemije najviše volim ljubavnu vezu."

"Jedan uspešan snošaj zna da se nosi 9 meseci."

"Budimo ljudi. Kad nismo nizašta drugo."

"Nama, generalno, ne cvetaju ruže. Ali, ambrozija, svakako."

"Neke žene su dugo radile na sebi kako bi neko radio na njima."

"Nekada su žene volele moj šarm. Danas više vole one sa šarm-el- Šeikom."

"Neki ljudi mi dođu kao lek. Laksativ, najčešće!"

"Na složeno pitanje, uvek dajem jednostavan odgovor: " Ne znam.""

"U svetu se upravljački organi poznaju po belim kragnama. Kod nas, po belim čarapama."

"Kad sneg napada u srcu voljene, možeš videti tuđe tragove po njemu."

"Nekad vam je teško da sačekate ženu 5 minuta da se našminka, a čekali ste je čitav život. Pa, momci, molim vas!"

"Ne radujte se tuđoj nesreći. U paralelnom univerzumu, ona je, možda, vaša."

"Usamljena žena. Ne znaš da li da joj priđeš ili da pobegneš glavom bez obzira."

"Ljubav prestaje kad ti je sva radost u poslednjoj reči, a ne u poslednjem poljupcu."

"Mi smo greške naših roditelja, koje smo im skupo naplatili."

"Neke žene ne mogu da izbacim iz glave. Jednu ne mogu da izbacim iz kupatila."

"Na poslednjem koraku ka zagrljaju smo zastali. I još se rukama tražimo po tuđim telima."

"Neki su zadovoljni svojim ljubavnim životom. A neki se samozadovoljavaju."

"Probili smo led. Sad možemo komotno da skočimo i da se podavimo."

"Kažu da je sreća u malim stvarima. O tome ,sigurno, nisu pitali žene."

"Srpska demokratija je dostigla svoj zenit. Sloboda misli nam je večna, ropstvo kapitalu svakodnevno."

"Izgubljen dobar život. Njegov izgled potražite na nalepnicama alkoholnih pića."

"Ljubav ne naplaćujem. Za honorar samo mogu da mrzim."

"Policija u borbi protiv kriminala? Jedino kad uklanja konkurenciju."

"Mnogo sam melanholičan. Dođe mi da dignem ruku na sve oko sebe."

"Moja generacija je usrala motku onog trenutka kada je prestala pišati uz vetar."

"Pesnika kad shvate, on je već mrtav."

"Nisam daltonista, ali mi je život siv."

"Naši razgovori završavaju se tačkom. Ispod njenog uzvika."

"Put do nečijeg srca najlakše nađu slepi od ljubavi."

"O bistrini naših političara ne treba raspravljati. Dovoljno je pogledati kakvim se mutljavinama bave."

"Zauzeto kupatilo. Prokletstvo života u matrijarhatu."

"U laži su kratke noge. Oni to znaju, pa i ne izlaze iz svojih džipova."

"Нешто се сломило у мени. Загрли ме да срасте."

"Kod nas vri ko u košnici. Ali, nećemo se najesti meda jer su većinom trutovi."

"Zvezda je oterala svoju legendu. Nije bio dovoljno crveno-beli. Bio je Žuti."

"Trudnici je potrebno 86 papira da bi otišla na bolovanje.Kolika je to progresija kad joj je potreban samo jedan spermatozoid da zatrudni."

"Na Balkanu je i dalje aktuelan drum and base. Sve ode na doboš!"

"Bliskost je kad sa nekim možeš funkcionisati i na daljinu."

"Daj ljudima isuviše slobode da misle i izmisliće neku ludost."

"U paralelnom univerzumu, mi sa neba gledamo Boga kako se muči sa verom u nas."

"U paralelnom univerzumu, mi sa neba gledamo Boga kako se muči sa verom u nas."

"Nije se naša potrošačka korpa smanjila. Porasle su nam oči od gladi."

"Grčki scenario u Srbiji i neće biti tako loš. More, pesak, nes kafa, nerad ..."

"Mi u braku delimo sve na ravne časti. Ona podeli pare, a ja uvek častim."

"Ovo je naša labudova pesma. A tek što smo se ispilili."

"Naš doprinos evoluciji je da smo majmune postavljali na najodgovornija mesta."

"Neki bi umesto veštačkih sisa i usana trebalo da ugrade veštačku inteligenciju."

Vodite računa o higijeni. Nikad se ne zna kad će vas neko prejebati."

AMERIKA I ENGLESKA BIĆE ZEMLJA KASKADERSKA!

Semjon Agatonovič Pirjukov, trudbenik moskovskog Želvoza, vraćao se iz druge smene. Noć je uveliko ovladala Podmoskovljem, pritisnuta teškom novembarskom maglom. Kroz nju se, sa velikom mukom, probijala bolesnožuta svetlost uličnih svetiljki, rastapajući se u gustom testu magle. Ispred njega dizao se masivni crni zid Železničke kolonije. Gomila betonskih blokova prostirala se u savršenom redu duž

ulice. Nijedna nije bila osvetljena.
- Opet nema struje - rezignirano prošaputa Semjon, gurajući svoju masivnu glavu u zaštitu krutog čojanog železničkog kaputa.
Dodirujući svojim promrzlim prstima zid, napipao je nekako ulazna vrata svoje zgrade. Ispucala drvena vrata škripeći se otvoriše kao da se i ona žale na hladnoću.
- Prokleta štednja! - jeknu bolno Semjon naletevši na gelender koji i sam zaječa od siline udara.
- Griša, jesi li to ti?- meketavo se oglasi starački glasić iz tmine hodnika.
- Nisam, Matrona Pavlovna, nisam Griša. Ovde Semjon Agatonovič iz stana 7a.
- A gde je moj Griša? - ponovo zameketa Matrona.
- Griša je odavno poginuo u Staljingradu - sa uzdahom čoveka koji svakodnevno izgovara istu mantru, odgovori Semjon.
- Pa, što mi se nije javio? - izgubi se glasić u mračnom grotlu hodnika.
Semjon umorno nastavi uz stepenice. Kad izbi u hodnik, nalete na nečije zaboravljene valjenke i prostre se koliko je dug.
- Prokleti bili, stotinu puta! - Semjon napipa valjenke i, u pravednom besu, baci ih niz hodnik. Napipa rukom slovo a na vratima svoga stana i izvadi ključ. No, vrata se otvoriše čim je dotakao kvaku.
- Evo, ni vrata se više ne zaključavaju. A posle novine pričaju kako je sve više besprizornih. Pa kako da ih ne bude kad im je sve na izvol'te! - poče on da bubonji još sa vrata. Šapku zavitla uvežbanim pokretom ka čiviluku, kao stotinu puta ranije, ali ona se skljoka na pod, obarajući usput neku staklariju.
- Životinjo! Opet si pijan? - iz dubine stana začu se ženski ljutiti glas. Neko zabaulja obarajući stvari na pod.
- Nisam pijan! Dobro, popio sam par vodki i ništa više - poče da se brani Semjon.
- Kako nisi pijan, bazdiš na bačvu! Vuci se u kuhinju da večeraš!
- Semjon pipajući uđe u kuhinju i pokuša da sedne za sto. Na mestu stolice njegova široka železnička zadnjica ne nađe ništa i, privučena gravitacijom, tresnu o pod dok se Semjonova glava sudarila sa štednjakom.
- Koliko sam ti puta rekao, veštice jedna, da ne pomeraš stvari po stanu bez prethodnog upozorenja!?!
- A šta drugo da radim, kad po ceo dan sedim sama ovde u ova četiri zida?
- Vezi, pleti, opijaj se, kao i sve normalne železničarske žene! I gde su sveće u stanu?
- Ti sam si ih izbacio jer " nema religije, nema sveća". Eto ti sad, svetli sam u mraku.
- Pa šta da radim sad u ovom mraku? Kao slep sam - naroguši se Semjon.
- Ti si slepac bio i kad sam te upoznala. Mislila sam da si se navikao na to stanje. Nigde me nisi izveo već tri meseca - žena tiho zajeca.
- Pa vodio sam te kod Arifanovih. Bila je sedeljka ...
- To je bila daća, a i tu si se napio kao svinja, svinjo jedna.
Semjon se uspravi i krenu ka ženinom glasu. Hteo je da položi svoje ruke na ženin vrat i jednom zauvek prekine to njeno zvocanje. Nije on bio kriv što je direktor sav novac trošio na svoju ljubavnicu, što je šef zidao već treću daču, što su svi krali gde su stigli, a njemu, Semjonu, poštenjačini, nije ostalo ništa drugo, nego da pije. Njegove ruke pratile su zvuk njenog glasa. Osećao je da je blizu po ubrzanom disanju i mirisu jeftinog parfema, verovatno kupljenog krišom od njega. Napipa je i stegnu. Učini mu se da je nešto viša nego ranije jer je umesto vrata, napipao njene grudi.
- Oho, ovoga se ne sećam - zagrcnu se Semjon, blago ih stežući.
- Pa kako da ih se sećaš, kad si retko kod kuće - grleno uzdahnu žena dok su joj ruke klizile niz njegove grudi.
- Oho-ho! - sve više se divio umorni trudbenik.
- Oho-ho! - iznenađeno se oglasi i ženski glas kad su se ruke uvukle u njegove pantalone. - Ovde se nešto promenilo. Naviše. Znači, nema više krize?
- Kakve krize, Larisa Fjodorovna? Krize nikad nije ni bilo - zašišta Semjon mazno.
- Kakva Larisa? - grmnu žena.
U tom trenutku svetlost rastera mrak iz sobe. U sredini sobe, pripijeni, ruku na grudima i u gaćama onog drugog, stajali su Semjon Agatonovič Pirjukov iz stana 7a, i Katarina Georgijevič Marinov iz stana 8a, sprat iznad Semjonovog.
- Ha, mora da je greška - reče Semjon, sklanjajući ruku sa grudi.
- Izgleda - reče Katarina, izvlačeći ruku iz njegovih gaća.
- Eto, bez struje, dešava se - izvinjavajući se poče Semjon da izlazi.
- Ništa, ništa, sve porodice sliče jedna drugoj - poče izvinjavajući se Katarina da ga ispraća. - Pozdravite Larisu.
- I vi Genadija Akakiča - brže- bolje izusti Semjon i zamače sprat niže.
Na vratima svog stana nalete na Genadija Akakiča Marinova.
- Greška, druže Pirjukov, oprostite.
- Ništa, druže Marinov, i kod vas je bila greška.

( Moskovske minijature, vol. 22)

                                           ***********************************

Redov prve klase Džozef Bajnam sa mukom je pridržavao ogroman barjak koji je pretio da se otme iz njegovih žuljavih ruku, nošen udarima pacifičkog vetra. Iza njegove mršave marinske guzice tiskala su se još četvorica preplašenih vojnika 101. vazdušne divizije.
- Proklet bio onaj dan kada je nekom piskaralu u Vašingtonu pala na um ovakva "genijalna" ideja - gunđao je Bajnam dok je nesvesno gurao gl

avu među ramena, uplašen fijukom zalutalih metaka.
- Rez, rez, rez!!! Ovo ne valja ništa - začu se piskav glas iz obližnjeg rova.
- Momci, unesite malo osećanja u to što radite. Amerika je čekala na ovaj trenutak decenijama.
Vetar je raznosio udaljene jauke eksplozija i mešao ih sa mirisom spaljenog mesa nad Ivo Džimom. Gomile leševa raspadale su se na suncu. Rojevi muva sletali su i uzletali kao crni leteći tepisi. U njihovoj blizini zujale su dve kamere dok su kamermani nervozno palili cigaretu na cigaretu težeći da rasteraju smrad. Propagandni štab generala Mekartura bezuspešno je pokušavao da ponovi trenutak podizanja zastave na Ivo Džimi. Već šesti vezani put.
- Džozefe, fokusiraj se! Daj licu odlučan izraz. Čoveče, tvoji drugovi dali su svoje živote za ovo parče američkog tla.
- Ali, gospodine kapetane, najbliže američko le udaljeno je preko 5.000 kilometara!
- Vojniče, nije tvoje da razmišljaš, već da radiš! - ciknu Piter Forman, nova nada američke kinematografije.
Džozef baci pogled na gomilu udova koji su ležali u podnožju improvizovanog brdašca. Tu su ležali ostaci originalne petorke koji su pre dana pokušali da postave zastavu i bili razneti japanskim topovskim đuletom.
- Budale - pomisli Džozef, slučajno spustivši barjak.
- Momče, ako ne veruješ u patriotizam, veruj u 20.000 dolara koje ćete dobiti na kraju ovog snimanja - kiselo se osmehnu Forman.
- Neka đavo nosi 20.000 ...
- .... rubalja kad ću izgubiti glavu - pomisli Josif Iljkovič Mazurkov , panično stežući crveni barjak.
Stajao je na vrhu Bundestaga, u nameri da prikači zastavu u znak pobede Crvene Armije nad nacističkom Nemačkom, tog 1. maja 1945. godine.
- Vodniče Mazurkov, ne pomerajte se, molim vas! - oštro se oglasi Varlam Koritkov, načelnik Agitpropa 4. armije II ukrajinskog fronta.
- Ali, druže pukovniče, gađaju me snajperom! - zavapi Mazurkov, pokušavajući da se zakloni iza gotskog čudovišta koje je ukrašavalo zgradu.
- Druže, zapitaj se kako je bilo Iljinu koji je poginuo pre dva dana pokušavajući da izvede to isto. On je proglašen herojem puka!
- Budala pijana - pomisli gorko Mazurkov. - Gospodine pukovniče, ja bih da siđem.
- Ne šalite se glavom!!! - zaurla Koritkov iz sigurnosti obližnjeg hodnika. - Otadžbina vas zove!!! Pomislite, šta bi vam sada rekao Ejzenštajn!!!
- Ali, Ejzenštajn je mrtav! - zaječa Mazurkov.
- Ejzenštajn je besmrtan!!! - pomodre u licu Koritkov, zgrabi svoj Nagan i ustreli vodnika prve klase Josifa Iljkoviča Mazurkova pravo u čelo.
- Rez, rez, rez!!!! - Ovo je bilo odlično! - Koritkov se okrete snimateljima. - Idemo da montiramo ovaj istorijski trenutak.

( Istorija za ponavljače, vol. 1)

SVET POČIVA NA NEUTRONIMA, MOZAK NA NEURONIMA, A POLITIKA NA MORONIMA

"Vlada da proglasi elementarnu nepogodu. Presušila državna blagajna."

"Toliko sam siromašan da poštar zvoni samo jednom zbog uštede struje."

"Najviše dugujem detetu u sebi koga lažem da je život igra."

"Navodnjava se samo 4% njiva, ali se pivom naliva 96% stomaka."

"Od ovolikih previranja u zemlji narodu će prekipeti."

"Ovo što su političari zamesili, poslužiće za lapot nacije."

"Ako smo padu bili skloni, mogli smo bar izbeći ova govna."

"Ne brinite, na kraju, sva sranja odnese voda."

"Sretnemo se neke pročitane knjige i ja kao stari prijatelji i ćutimo podsećajući se lepih dana."

"Ukrali mi neki klinci knjigu dok sam pazario u bakalnici. Ima nade za ovu zemlju!"

"O sreći je najbolje pisati u potencijalu, mogućem stanju!"

"Na ovoj suši, najviše bi mi prijao jedan vlažan poljubac."

"Prošla vlada nije imala kormilara, a ova je posisala vesla. Brod je nasukan."

"Urnebes salata svoje pravo značenje dobija tek u WC-u."

"Otkako je Predsednik overio diplomu, sudbina nam je zapečaćena."

"Bez starca nema udarca. O pod."

"Kvalitet kose mi je, uglavnom, opadajući."

"U mladosti, sve su mi žene bile lepe, a sada su još lepše. Povećala mi se dioptrija."

"Ljubavni ćorak najčešće pogađa pravo u srce."

"Najhrabriji osvajači su oni koji jurišaju uz Venerin breg."

"Uđem tako u stvaralačku krizu i zatvorim vrata."

"Žene imaju PMS, muškarci PES."

"U našoj bari nema krokodila, ali se somovi bore za mesto kapitalnog."

"Kad poskupe cigarete, svaka će nam biti poslednja."

"Ne čačkajte Ivicu. Zaigraće vam marica pred kućom."

"Zajahtili su se ovi što su nas zajahali."

"Nema potrebe braniti nam pušenje. Ionako smo ispušene lule."

"U GSP zapošljavati radnike sa dijagnozom kontrolor frika."

"Davno smo postavili kamen- temeljac naše državnosti. Samo, gde je?"

"Političarska etika temelji se na odsustvu iste."

"Svet počiva na neutronima, mozak na neuronima, a politika na moronima."

"Moje mišljenje vrednuje se jedino u monologu."

"Svi smo mi nekad bili normalni. A, onda nam se desio život."

"Moja ljubavna dioptrija traži od tebe da mi se približiš kako bih te poljupcem bolje video."

"Kakav sam lik, već pomalo postajem Ličanin."

"Nekad popijem batine i pojedem šljivu na oko."

"Uvođenjem reda u linije gradskog prevoza, mnogi Beograđani doteraće liniju. Ići će pešice."

"Nismo mi dovoljno pravoslavni fundamentalisti kad nam je kafa i dalje turska."

"Kad mogu političari da menjaju vlasnika, može i "Politika"."

"Mi od kapitalizma zadobismo samo somove kapitalce!"

"Kad biram između dve vrste piva, uvek kupim sve tri."

"Biti glup je ok. Ali, plasirati to kao pamet ..."

"Neki ljudi su mi nužno zlo. Neki samo ružno zlo."

"Sa nekim ljudima se savršeno ne razumem."

"Većini nas je životni stil kako preživeti."

"Čim se proserem sa aforizmima, od države dobijem zatvor."

"Svaki grad u Srbiji mašta o akvaparku. To da bismo sprali govna u kojima se svakodnevno davimo."

"Svaki konstruktivni predlog nam sruše dunsteri."

"U Srbiji plata podseća na seks: dolazi retko i poželjno je da bude u čvrstoj valuti."

"Kad s nekom prelomim preko kolena, obavezno dobijem nogu."

"Naši atletičari i njihovi uspesi su dokaz da smo navikli da se vrtimo u krug."

"Yamb i preferans, dva đavolska izuma iz studentskih dana. Krate slobodno vreme, produžavaju studiranje."

"Država nam puca po šavovima.Zato se mi i krpimo od prvog do prvog."

"Jedini preokret na koji sam trenutno spreman je sa leđa na stomak i obratno."

"Na kojem stejdžu Dačić peva na Egzitu? Molim link kad počne Miljacka."

"Daš nekome prst, a on ti uzme i crno ispod nokta."

"Od nadležnosti, naši političari najviše vole prinadležnosti."

"Kadrovska rešenja se uvek nađu među onima koji nisu kadri za posao."

"Pitanje je da li smo uopšte sišli sa drveta kad se ovoliko majmunišemo."

"Vlada nije formirana pod uticajem van Srbije. Ambasade su i dalje u Beogradu."

"Ko danas na 50 stepeni traži svoje mesto pod suncem, sigurno je izmrzao."

"Patrijarh čeka da se formira Vlada, a onda da istera đavole iz nje."

"U prevozu birajte mesto pored penzionera. Zbog slabe cirkulacije, oni najbolje hlade."

"Ne klanjajte se idolima.Kad ih drugi sruše, mogu vam se obiti o glavu."

"Tesla je izmislio struju da bi se svaki idiot hvalio kako unosi svetlost u ljudske živote."

"Naš Predsednik ide u London da se izvini što, pored Igara, u Srbiji neće biti hleba."

"Kad naše sile Osovine potpišu sporazum, svaki točak će vući na svoju stranu."

"Pustili su narod u Skupštinu da se džabe rashladi. Bolje da su ga pustili u skupštinski restoran da se džabe nahrani."

"Od redovnog sranja ne vidimo potrebu za vanrednim stanjem."

"Otkud Karleuša u testu opšte kulture? Ona je opšte mesto u nekulturi."

"Stranci redovno krstare Srbijom. Kakvi su nam putevi, samo se krste."

"I šta će vam civilizovano društvo kad se ponašate ko divljaci?"

"Bračnim trouglom krstare brakolomnici u potrazi za nasukanim ljubavima."

"U braku su sve utakmice finalne, svi sastanci neodložni, a sve drugarice iz vojske."

"Staza do bračnog pakla je popločana lošim namerama muškarca."

"Naši papiri od vrednosti jedinu vrednost imaće u toaletu."

"Koliko sajentolozi greše! Nama ne upravljaju vanzemaljci. Nama upravlja stoka!"

"Svet je u traganju za početkom, a nama se već vidi kraj."

"Dali smo mi jedan dinar da se uhvatimo u evropsko kolo, ali oni sad traže sve banke da se iz njega pustimo."

"Glad ne zna za stid. Tako se i ja ne stidim da ti kažem da sam te gladan."

"Mi ospemo drvlje i kamenje na njih, a oni ga iskoriste za vikendice."

"Što pijan misli, trezan se ne seća"

"Turisti - ljudi koji idu na istu turu."

"Sledeće godine ćemo, zahvaljujući njihovim mućkama i inflaciji, svi biti milioneri."

"Srbijo, ne ljuti se na mene što te kritikujem odavde. Ipak, nemam ja toliko para da te kritikujem iz dijaspore."

"Naše društvo će uskoro osetiti olakšanje. Olakšaće se za one koji odu odavde."

"Vlada se o nama brine bolje nego o bebama. Sve dobijamo na kašičicu."

"Ako hoćeš pravdu, ponekad prihvati i krivicu."

"Za pravo osveženje u letnjim danima pobrinule su se turističke agencije. Cene su im da se smrzneš."

"Moja žena je bila domaćica koja se brinula o nas nekoliko svinja."

"Sad kad sam iskusio krematorijum Sunca, siguran sam da će mi hladna zemlja biti poslednje konačište."

"Ljude srećem svakodnevno. Ali je samo poneki čovek među njima."

"Danas na poslu će atmosfera biti manje radna, a više paklena."

"Sunce se lagano pomalja iznad krovova ... Sad ću da ga upucam!"

"Kad te pogledam u oči, uzmem dah i zaronim do dna tvoje duše."

"Laktom do posla, lakom na posao."

"Neke ljude poznajem, a neke žalim što sam upoznao."

"Dok ima nade, ljubav i vera nemaju šta da rade."

"Jednu bih Biljanu platno da mi beli. Slabo mi radi centrifuga."

"Nužda zakon menja. Pa, lepo mi kažemo da su političari gomna."

"Nemam srca da otpratim neke ljude. Šta ćete, danak devedesetih, kada se svaka glupost čuvala."

"Srećom je vrućina jer me je zazeblo oko srca kad sam čitao vesti."

"Tamo neka plaža čeka na otiske mog dupeta."

"Neke žene volim samo od poslednje kapi piva."

"Ivica je četvrto prase koje je srušilo kuću da bi napravilo fotelju."

"Nije ni čudo što su u CG ležaljke skuplje od kreveta. I prostranije su."

"Razrađujem planove za tvoje osvajanje, a najradije bih ti se predao."

"Malo nudim, malo tražim, ali mnogo mi se jebe za sve."

"Naša Vlada neće biti ni proistočna, ni prozapadna, već probiotička. Skenjaće nas skroz."

"Sve ozbiljne analize govore da smo neozbiljni."

"Mi smo neodgovorni kad smo dopustili ovakvima da odgovaraju za nas."

"Štroka na nogama - najjeftinija zamena za čarape."

"Vlada će raditi u interesu građana na vlasti."

KRATKE PRIČE ZA DUGE NOĆI

Sedeli jednom Andrić i Crnjanski u Klubu književnika. Andrić se požalio svom kolegi i prijatelju: " Miloše, ove proklete avlije mi ne izlaze iz glave."
Tog trenutka, od stola pored njih ustade mlada žena purpurne kose i zamaknu za ulaz ne plativši račun.
Sećanje na taj trenutak Zoka je objasnila u svojoj pesmi "Avlije, avlije".

 

                                                   *****************************************

 Salomon Ismailovič Govorcev blaženo se osmehivao dok je posmatrao prizor iz svoje dače. Na širokoj livadi, išaranoj bokorima kasnog letnjeg cveća, tik uz srebrnaste talase prečiste rečice Kološke, trčala su njegova deca. Ukupno petoro iz dva braka koje je za sobom imao. Na malenom šarenom ćebetu, poklonu koji joj je doneo iz Amsterdama, sa svog poslovnog puta, sedela je njegova treća žena, Asja Mitronovna, kći njegovog osiromašenog prijatelja i poslovnog partnera, Mitrona Romanoviča.
- Divna prilika, pomislio je Salomon, posmatrajući njen pravilno izvajani profil, kao na nekoj od Maneovih impresionističkih slika koje je držao u dači. Tik pored nje, veselo se smejala njena mlađa sestra, Ruta.

- Divna prilika, pomisli još jednom Solomon, ne izjašnjavajući se ni sebi, ni nama čitaocima, šta je pod tim mislio.
Salomon osta u tom blaženstvu još nekoliko trenutaka, tek toliko da gurne svoju svilenu košulju u pantalone i opaše se. Zatim je pustio vodu i dobro, domaćim sapunom, njegovim izumom, oprao ruke, iako je u pitanju bila mala nužda. A onda je stavio svoje naočare na nos, svoju vezenu kipu na glavu i izašao u svetli dan.
- Hajte, neradnici, na posao! Džukele jedne, samo čekate da vam padne sa neba! Nema od sedenja zarade, kažem vam ja!, dobri stari Govorcev prosu svoj snažni glas kroz božiji prizor koji je malopre, blaženo, posmatrao iz svog klozeta.

( Moje moskovske minijature, vol.2)

 

                                 ***********************************************

 

 
Bilo je to pitanje refleksa. Semjon Rodionovič Gataulin je u mislima već video kako vreo čaj prska njegovu belu svečanu košulju, kupljenu u CUM-u, a oblačenu samo za svečanu prilike kao što je bila ova poseta Baljšoj teatru.
-E, nećeš, Boga mi!, pomisli Semjon, ali ga nešto lecnu jer je Bog odavno bio proteran iz stanova i glava Moskovljana. Umesto vere u čudo, poturi on hrabro svoj jezik i na nj

ega primi vrelu, kipuću tekućinu.
- Đavo te odneo!!!, sevnu mu u glavi od bola jer su mu jezik, nepca i grlo bili popareni.
Suznih očiju krenu ka kupatilu da hladnom vodom ublaži bol. Nažalost, tek je unutra shvatio da je bio četvrtak, parni dan u kom njegova zgrada nije imala vode.
U papučama i nehajno prebačenom kućnom mantilu trčao je niz stepenice držeći se za opečeni vrat, u nameri da na ulici pokupi nešto snega i spasi se bede.
- Kuda žurite, građanine?, začu se glas nastojnika zgrade, Vsevoloda Matutkina, ratnog invalida.
- Mahamamhm, mumlao je Semjon ne zastajkujući.
- Stanite i predstavite se!!!!, i dalje nije odustajao Vsevolod, zvani Volođa, kloparajući svojom drvenom nogom.
- Tras!!! Nešto snažno lupi o pločnik tu, ispred njih, baš u trenutku kad je Volođa sustizao Semjona. Beše to Larisa Ugrova, učiteljica sa trećeg sprata, koja se bacila zbog neuzvraćene ljubavi.
- Oh, Bože!, prošaputa Semjon slabašnim glasom.
- Ja ću vas, građanine Gataulin prijaviti rejonskom komitetu zbog religijskog zastranjivanja. A to što je građanka Ugrova skočila, to je njena privatna stvar, reče Vsevolod zapisujući u svoj crveni blok nastojnika zgrade prijavu protiv građanina Semjona Rodionoviča Gataulina.

(Moskovske intime, vol.1)

 

KO JOŠ NIJE ČUO ZA HARMSA?

Na sajmu mode i prehrambenih proizvoda susrela su se dva pisca, gospođa Basaro i gospodin Basala. I dok su navlačili omote za salamu i častili se pelerinama u mrežicama erotskih čarapa, razmenjivali su iskustva o svojim radovima.
- Draga moja Emanuela, kakva se to fama širi o vama da ste postali egzibiciklista?
- Hihihihi, ne znam ja ništa, ja sam plavuša.
- I rekoše još da ste čitaniji nego onaj Parkinson koji je oboleo od Alchajmera.
- Hihihihi, ne znam ja ništa, ja sam plavuša.

- Odajte mi tajnu vašeg spisateljskog umeća, tako vam Mein Kampfa!
- Hihihihi, ne znam ja ništa, ja sam plavuša.
- Da li vi, ženo božija, imate uopšte mozga?
Utom dotrča masni, muvama prekriveni mesar, noseći među svojim debelim zatupastim prstima smotuljak.
- Gospođo Basala, vaš mozak, trista grama, kao što ste i poručili.
- Hihihihi, ne znam ja ništa, ja sam plavuša.

( Moji pokušaji nadrealizma, vol 4)

                               *******************************

 Opet kasnimo. Nikako da negde stignem na vreme. U stvari, ja uvek stižem na vreme, ali je to u poslednjoj sekundi. Dok se mlađe dete panično drži za zadnji sic automobila, ja rušim sve rekorde i pravila, obilazeći automobile čiji vozači bahato idu negde deset minuta ranije i to rade polako. Krajičkom oka vidim kako moj komšija u punom galopu trči vitlajući kišobranom kineske proizvodnje za dve osobe. Ispred njega, takođe u galopu, trči njegov unuk i nešto viče. Zbog urlanja mojih bednih 66 konja ispod haube ja ne čujem šta on viče, ali vidim da se trudi. U magnovenju kočim i otvaram vrata nudeći im prevoz.

- Prati onu babu!!!, urla komšija na moje desno uvo.
Papučica gasa probija gumene podne obloge, takođe kineske proizvodnje. Deca vrište na zadnjem sedištu, a mi jurimo za babom koja trči nekoliko desetina metara ispred nas. Nemam vremena da pitam za uzrok ovoj jurnjavi, a nema ni smisla, to je komšija i treba mu pomoći. Jeste da mi je nekoliko lopti probušio, da me je stranim plaćenikom zvao, i vojnoj muriji prijavljivao, ali, ko o tome još vodi računa.
Manirom Harija autom preprečim babi put. Ona naleće na još uvek vruću haubu i premeće se preko nje. Ja istrčavam, noseći u ruci ključ 16, poljske proizvodnje, i počinjem da nabadam babu, sve u službi dobrosusedskih odnosa.
- Oprostite, gospođo, ispala vam penzionerska povlastica za vožnju, bez daha sriče moj komšija, dok ja lagano umirem od sramote. Deca su se zaigrala igrica na pametnom telefonu. Mislim da je bio HALFLIFE.

( Moji pseudoharmsizmi, vol.1. RL)

                               **********************************

Prvi kupac se mahnito probijao kroz masu fiksirajući očima knjigu u žutom povezu.
- Jednog Harmsa, molim!
Prodavac je upakovao knjigu koja je brzo nestala pod pazuhom kupca.
Nedugo zatim, za pultom se pojavio i drugi kupac koji je, pažljivo osmatrajući okolinu, tiho prozborio:
- Jednog Harmsa, molim.
Knjiga, zapakovana u crvenu kesu, nestala je u gužvi kao i njen vlasnik
Treći kupac stvorio se ispred prodavca, a da ga ovaj nije ni primetio.

- Želim Harmsa.
Četvrti je prišao razmećući se svojom novom garderobom i skupim telefonom.
- Želite li i vi Harmsa?, upita prodavac, verujući u čuda.
- Ne, ja ću pola kila od plećke, ali možete mi uviti u tog Harmsa, čuo sam da piše kratke priče, znači, brate, koristi malo olova!

(Moji pseudoharmovski pokušaji, vol.100

                                 **** *******************************

- Draga, dodaj mi muhoprc da ubijem muhu na zidu.
- Ali, dragi, Alfons je mrtav već nekoliko decenija.
- Koji Alfons? Dode? Taj je mrtav već više od veka, draga.
- Dragi, ptica Dodo je mrtva več nekoliko vekova, i ti to dobro znaš.
Godo nije došao Liciju i Poku od kako je sveta i veka, pa ništa. Džabe ste trošili vreme na čitanje prepirke ovih zaludnih enciklopedista.

( Moji veliki pseudoharmsovski pokušaji vol.99)